На врх села Грачанице,
Закукале кукавице.
Покрај Лима магла сива,
Туга усред срца жива.
У Суводо, у планину,
Ухватише њих петину.
Три су брата три Крџића,
И мајора Јанаковића.
И Микину жену стару,
Која смета злом варвару.
Ти шпијуни, црни, врани,
И крвници Талијани.
Ноћу брда опасаше -
Родољубе похваташе.
Јесењега тужног дана
Нађоше их усред стана.
Грозне бјеху, браћо муке,
Кад свезаше свима руке.
Ту Микину жену стару,
Прву воде на Омару.
Спроводе је сву рањену,
Намучише старост њену.
Но да видиш злог варвара
Како строго проговара:
„По наредби комесара,
Ти ћеш платит, бабо стара!”
Низ Пишевску злу главицу,
Спроводе их у тамницу.
Од тамнице врата звече,
Сва поштена срца јече.
Ту наредбу хитру даше,
Радосаву стријељаше.
Ал, је жена срца мушка,
Не шће казат чија ј’ пушка.
Доведоше црна кола,
За доктора и мајора.
На лицу им осмјех смјели,
Нит су тужни нит весели.
Фашистичке клете душе
У кола их угурнуше.
На гробље их право воде,
Да их ропства ослободе.
Скупила се маса свијета,
Комесар се гордо шета.
Кад плотуне зачу маса,
Сва уздрхта од ужаса.
Двије главе размрскане,
Двије раке затрпане.
Мајка плаче, мајка куне,
Миличко јој тамо труне,
Недалеко од свог дома
На Књажевцу испод Кома.
Ој Миличко, мио сине,
Не чува се у планине,
Ћo оцрни кућна врата
И Милана, тужног брата.
Соколови сиви тићи,
Браћо наша, ој Крџићи,
Ви нијесте први пали
За слободу живот дали.
И прошлога швапског рата
Убише вам Баја брата.
Па и ви сте среће лоше
Вас ко Баја издадоше.
Издајници, ништа људи,
Народни ће суд да суди.
За недјела добро знате,
Почели сте да плаћате.
…………………………
Ој докторе, ој мајоре,
Ој поносу Црне Горе.
Ви сте били ко два бора,
Свећаће вас Црна Гора.
Над гробом вам слава сија
Вас ће памтит историја,
У земљу вам тјело спава,
Нека вам је вјечна слава.
|
