Кад бијаше наш војвода,
Чујаше се наврх Кома,
Потресаше до Стамбола:
Сам за њега царе знаше,
Па га себи присвајаше.
Војвода се не даваше,
Но бијаше царске паше,
На сабљу их добијаше.
Сабља му се позлатила,
Десна рука посветила.
Наш војвода, дика наша,
Сабље се је наносио,
Свуј мејдане задобио
И градове наломио.
|
