Мој цвијете, ђевојке те брале,
Мој јаблане, што ме неће брати,
Кад од мене сва гора мирише,
Кад мирише и гора и трава.,
На Комове рањен Иван спава.
Постеља му земљица и трава,
А јорган му небо и облаци.
Дворјеле га виловите јеле,
На јелама сиви соколови.
Мој цвијете, заљечи му ране,
Од омана с Кома и јаблања,
Не би л’ Иван оздравио мајци.
|
