Боже мио, што л'гаврани гачу
и што л' лете около Комова?!
Није чудо што гаврани гачу
и што лете около Комова!
Јутрос су се разграктали врани
са Комова до Медуна града,
од Медуна па до Зете равне,
до Рибнице, студене рјечице.
Лете тице с Кома стрелимице,
ал'их нико не може збројати,
до једини Алтоман војвода,
који држи земље од Загорја,
од Биора до кршна Медуна,
од Медуна до равног приморја,
ђено јече пушке због градова,
због градова силом преотетих.
Но почујте шта Алтоман каже:
"Васојево, моје десно крило,
баш сте крило, честито ви било.
Ви држите земљу око Кома,
од Биора до Медуна града,
од Медуна па до Зете равне,
до Рибнице, војводске столице.
Свуд летите, Богу се молите,
још држите царство Немањино:
још држите деспота Стефана,
још држите Ђурђа Бранковића,
и град Медун на крајини љутој.
Пред вама су два сокола сива:
једно ти је Бјеломужовићу,
војевода Милош са крајине,
друго ти је Рајич војевода,
силан Божић, рода високога
од давнога Дабова племена,
а треће су Угљеша и Ђуро,
без којих се планина не чува,
а камоли Медун крај Комова..."
Још Алтоман на окупу каже:
"Васојево, моје десно крило,
баш сте крило, честито ви било!
Ти не дрхтиш што гаврани гачу
и што лете с Кома до Медуна.
Ја знам добро што гаврани гачу:
једни гачу што су гладни меса,
други гачу, па Медун прескачу,
жедно им је грло испод перја.
Но се стврди, моје десно крило,
не дај вјетру да ти сломи крило
ни Турчину што се к теби креће.
Подијели срећу на мегдану,
нема cpehe без славна мегдана..."
|
