Бијела је кликовала вила,
Са Кожњера високе планине,
Зове вила црна калуђера,
У Дечане светом манастиру,
“Где си данас црни калуђеру!
Службениче Исусове вере,
Зар не видиш очи ти испале,
Где су уши јесул' оглухнуле.
Устај стари вере ти Христове.
Отвор врата славе Србинове,
Па погледај горе у планине,
Те да видиш славе и милине,
Ево брате, нови Обилићи,
Лете где су били Немањићи,
А по врх њих крсташ орле лети,
Дошо земан Срб да се освети,
Узми књиге, узми еванђеље,
Јер се Срба испуњују жеље,
Сретни оче ослободиоце,
Осветнике храбре Црногорце,
Ево лете да Србина свете,
Јер се Српско сад свети Косово;
И обнавља царство Душаново,
Пред њима је змају Вешовићу:
С' пет хиљада све јунака млада,
Васовића момка огњевита
То је силна војска племенита;
Друга сила у Пећ улазила:
Сердар Јанко са Црногорцима,
Црне Горе љутим лавовима
Црногорци иду у налету
"Да змајеве од Србије срету",
То не чује црни калуђере,
Но зачуло ђаче на Бистрици,
Па полеће у бијелу цркву
Капу скида калуђеру прича:
"Зове вила са планине оче, "
Од ове земље спасиоче,
Силан јунак и велика војска,
Огњевита војска црногорска,
Још помиње вила Вешовића
"Јесте оче, тако ми Божића".
Калуђер се томе зачудио!
Све је до сад у мраку живио,
Под неправдом корана и цара,
Од Косова и смрти Лазара,
"Мак се ђаче немој будалити
Од куд Срби, то ће Турци бити,
Тако вели и боји се јада.
Одкуд Црна Гора са запада?
Пак уздану из срца и душе
То су Турци манастир да руше,
Тамо Скадар и сва Арбанија
Плав, Гусиње и сва Малесија,
Па градови око Белог Поља,
Далеко је ова Богомоља,
На Косову Турци и Санџаком
Све притисли земље ко' облаком,
Метохију и Стару Србију,
Све крајеве и Маћедонију,
Од куд овде војска Црне Горе,
"Ко се дере из дечанске горе?"
"Није ђедо, но је оно вила. "
Стоји јека Дечанских планина''.
Тад је света отворио врата.
С' еванђељем и крстом од злата,
Виђе стари огњевиту силу,
Под облаке горе у планину,
Стоји јека горе и планине,
Кроз планине лете ко' на крила,
А по врх њих лети горска вила,
Пред њима је стотину момака,
На пушкомет пред војском корака,
На свакога бјеше тробојница,
Оно беше војсци извидница,
Сви су мрачни и јунаци зорни,
Витезови у војску изборни,
А за њима војска на алаје
Сва се сила под оружјем сјаје,
Према јарком одсијева сунцу
Сви јунаци у реду једнаки,
Једнаке им пушке и хаљине,
Сви једнаки коњи и јунаци
Баш ко да су сви браћа по мајци,
Оружје им сјајно подзвекује
Сваки цркви мило погледује,
Свуд над њима крсташи орлови
А кроз војску лете соколови,
Пред њима се крсташ барјак вије.
Србину се врело срце смије,
Вјетар диже од јелике гране,
Сад је ново Србину рођење,
А пред њима силан Вешовићу,
Баш ко да је оно Облачићу.
На његова великога хата,
Са оружјем од сухога злата,
Навалио калпак над очима.
Аламанку носи преко крила
У Балчак се често покуцкује,
На Дечани мило погледује.
Лишће горе шушти се од струје
Он казује војсци куд путује,
Ено, браћо, Високи Дечани!
Тај манастир чувени и славни,
Задужбина светога Стефана,
Ено плодна земља Метохија!
Где је био Лека капетане,
И бијели Војевода Павле,
Сетите се кад гуслари поју
Све помињу земљу Душанову.
Знате песму Краљ Николе стара?
Што певаше зеленога гаја,
Виш Дечани ко из светог раја!
Ено Призрен испод вељег Шара
Престоница силна Душан цара,
Ено децо, лепа Ђаковица,
На сред ње је малена црквица,
Онамо је крваво Косово!
На њему су Срби осветници,
Краља Петра Српског осветника,
Триста има хиљада војника
Ломе Турску, добијају славу
Месец руше, подижу државу
А овамо поред Јадран мора
Краљ Никола и с њим Црна Гора
Бије тврди Скадар на Бојану,
А поред нас Вукотићу Јанко,
Славу слави у Пећ' на Бистрици,
Ту је негда кнез Лазаре био,
Гребљановић у Пећ' је седио.
Е, ово су нам стара кућишта
Благо сваком ко је доживио,
И оружје на себе турио,
Да он буде осветник Косова,
Срба слава да сине из нова,
Војска иде кроз зелене горе,
Баш ко' ветар кад таласа море,
А по кад-кад који топ одјекне,
Сва се равна Метохија тресне,
Може л' бити што љепше и боље,
Сад се свећа тужно Косов-поље.
Дође сила пред манастир свети
Силна војска ко' на крила слети,
Капе сваки са главе поскида.
Па по реду улазе у цркву,
Живот љубе, а Богу се моле,
Калуђери читају и поју,
Славе дочек славних осветника
Тамњан кади, а свијеће горе,
Срб' отјера петвековне злотворе.
Анђ'о слеће те ту звоно меће,
Звоно звекну, Шар планина јекну,
Загрмеше у славу топови,
Запеваше Срби соколови,
Проломи се кршна Арбанија,
А са Шара полећела вила,
Ту је војска славу прославила,
Пак зајеча и музика војна:
Те настаде слава многобројна,
Прославише славе ускрсење
Храбре војске славнога спомена
У Дечани слави Црна Гора
Турчин бежи преко сва три мора.
|
