Слободане, слободарски сине,
лоза ти је од Кома планине.
Родила те поред Кома вила,
а носила испод ломних крила,
задојила српскијем млијеком,
овјенчала двадестим вијеком.
Слободане, Васевички сине,
Ти си рођен само за висине.
У весељу и кад’ је најтеже
твоје име над другим претеже.
Ти си луча која вјечно сија
патриоти сваком најмилија.
Свој си живот посветио роду,
приложио себе за слободу.
Твоје име вјечно he да живи
и да ти се цио свијет диви.
Слободане, с комског врха сине,
желио си да се Српство вине
ка столици која му припада
и да једном престане да страда.
Интереси НАТО-а су други
и воде их без скрупула људи.
Ултиматум с условима дају,
хоће земљу да њоме вршљају,
повод траже да Србе поробе
а оружје да изврше пробе.
Као лидер, уз процјену стања
не дозволи да се земља клања.
Не устукни под пријетњом рата
и не издај намученог брата.
Презрио си руке од џелата
и безвезна затворена врата
од свијета и наше Европе,
Имал’ веће за НАТО срамоте?
Од НАТО-а ниси био јачи,
то су знали мрски освајачи.
Ти си праве вукао потезе,
без обзира на неке уљезе
и купљене изроде народа,
што не знају шта значи Слобода.
Ти си лидер по самом рођењу,
патриота по свом убјеђењу;
достојанствен и чврст у одлуци,
кад’ се нађеш у шкрипцу и муци;
Ти си витез што се р’јетко рађа,
а тај факат изроде погађа.
Док је Срба и српског кољена,
cjehahe се нова покољења
да си себе посветио роду
и желио добро свом народу.
Издаше те хуље и нељуди,
у њима се таштина пробуди.
У двадесет и првом вијеку
продаше се српскоме крвнику
за шачицу крвавих долара
јер немају образа ни дара.
Шта би друго радили нељуди
кад’ се прохтјев издаје побуди?
Са Комова српска вила кличе:
„Ој Ђинђићу, подли издајниче,
ти погази Устав и законе,
и поступи против српске воље.
На Видовдан изабра прилику,
изневјери светињу велику;
нанесосте љагу превелику
слободарском српскоме народу
који стреми за своју слободу;
Издадосте брата Слободана,
Ко Бранковић што изда Лазара.
Док Комове обасјава сунце,
срамота ће пратит твоје суце;
Док се магла уз Комове диже,
издајнике проклетство пристиже;
Док камење низ точила лети,
не могу ти наудит авети;
Док се чују муње и громови,
не могу ти наудит злотвори;
Док вјетрови Комове милују,
има да те сви редом поштују
и да стрепе од твога имена
и великог заслужног помена;
Док се бистра Злоречица ваља,
Ти ћеш Српству бити мјесто краља;
Докле Тара кањоном жубори,
твоје име има да говори;
Лим зелени док хита ка Дрини,
бићеш понос својој домовини!
Слободане, брате видовити,
не може те ни Хаг саломити!
За живота постаде легенда,
политичар свјетскога угледа.
Док се Земља око Сунца креће,
твоје дјело умријети неће!
|
