Књиге пише војвода Радоња
Са сред Куча, мјеста јуначкога,
Па их шаље у Брда остала,
На Брђане и брдске кнезове.
Прву посла у Васојевиће
А на руке кнезу Бојовићу,
Ону другу у Морачу Доњу
Њу на руке попу Радовићу,
Трећу посла у Пипере тврде,
Пиперскоме војводи Тодору,
А четврту у Братоножиће
На Павића кнеза Балевића,
Пету посла у Ровца малена,
Ровачкоме војводи Вуксану,
Ону шесту у Гусињу граду
А на руке Деда Ђеру књазу
И Мем Прели на гласу јунаку.
Овако их поздравља Радоња:
"Браћо моја, брђански кнезови,
Синоћ ми је абер допануо
Од нашега пецкога паћарха,
Паћарх диже Србље на оруже
Па и мене на прешу позива
Да подигнем све седморо Брда
И похитам њему у помоћи,
Да чистимо земљу од Турака.
Немојте се браћо препанути,
Ми нећемо сами останути,
Бог је с нама и његова правда.
А с нама су сви седам краљева
И два цара добра пријатеља
Помоћи ће Србље и патрику.
Сад устајте од Брда кнезови
И купите по Брдима војску,
Листом дижте Брда на оруже
Па хитајте брзо без почивка
Преко Кома у Нахију равну
У Васову давнашњу крајину
Чекаћу вас Хасу питомоме
Код бијеле Немањића цркве
Што се зове Ђурђеви Ступови.
И ту ћемо смијешати војске."
Кад кнезови књиге разумјеше
Они одмах на ноге скочише
Покупише по Брдима војску
Па напријед војску поведоше.
Први пође војвода Радоња
А за њиме Кучи соколови,
Па га ето Кому високоме,
Преко Кома у Нахију пређе
И спусти се Лиму зеленоме;
Узгред сврати у село Трешњево
Код старога Кнеза Бојовића,
А срете га кнеже Бојовићу
Он га срете као пријатеља
И његову свеколику војску.
Ту Радоња ноћцу коначио
А ујутру рано поранио
И окрену Хасу питомоме
Докле дође Немањића цркви
Па ту своју војску уставио
И ришћански закон извршио.
За њим пође кнеже Бојовићу
И поведе све Васојевиће
Злоречане на гласу јунаке
И Краљане около Комова
И Лимљане до Ђурђеве цркве
А сувише Лијеву Ријеку.
Мало било дуго не трајало
Кад ево ти Деда Ђер војводе
А за њиме хиљаду јунака
Од Климента и Гусиња града:
Више Срба но ли Климената
А за њиме Брђани остали
Сви хитају лаври Немањића.
Кад војводе војску прикупише
Они своје војске смијешаше
Па сједоше пред бијелом црквом
Међу собом чине разговоре
Кудије ћe с војском ударити.
Сложни бише брђански кнезови,
Сложни бише па се насулише
И ту тврду вјеру ухватише
Да ударе на оба Биора
Ка' што рече кнеже Бојовићу.
То зачуше биорски бегови
Па се они на муке виђоше
И од муке ситне књиге пишу
Бојовићу Ђеки и Вуксану:
"Пријатељи Ђека и Вуксане
Ми смо чули ђе говоре људи
Да се силна окупила војска
Од седмора бесуднијех брда
Код бијеле цркве Немањића,
А пред војском војвода Радоња
И још Деда од Климента глава
Који оће с царом ратовати,
Они право мисле ударити
Преко нашег ломнога Биора.
Сад почујте Ђека и Вуксане
И гледајте ако Бога знате
Помоћи ће преварити неће.
Ви уставте од Брђана војску
Коју воде Деда и Радоња
Јер је њина од јабане војска
Која ће нам у рз ударити
Ми ћемо вас добро даровати:
Ево вама бисаге дуката
И ево вам два коња витеза
Са пусатом и са силембетом
Покривени чохом до копита
Што нам их је царе поклонио
Кад смо лани на диван ходили."
На то Ђека не окрену главу
И бегове на шалу узима.
Кад то зачу Бојовић Вуксане
Он овако брату беседио:
Кнеже Ђека мој брате рођени
Не узимај на шалу бегове
Но ти узми коње и дукате
И поврати Деда Ђер војводу
И Радоњу од Брда војводу
Е како смо близу до Турака
Боље би ни за послије било."
На то Ђека вако одговара:
Чуј Вуксане и браћо остала
Нећу вратит Деду и Радоњу
Нит ћу слушат биорске бегове
Да ми дадну сво њихово благо
Но ћу данас ка Биору поћи
Па да знадем да ћy погинути."
Ту Брђани ноћцу коначише
А ујутру рано подранише
И на ломни Биор ударише.
Похараше Биор и Љешницу,
Прегазише Пештер и Сјеницу,
Претурише Јавор и Кладницу
И дођоше у Мораву равну,
До Јелице високе планине,
Ђе нађоше Маџареву војску
И пред њоме Лауш Капетана
Кога зову Киша Ђенерале
Те араше по Морави равној.
Ту почину од Брђана војска,
А уљеже војвода Радоња
Под чадором Лауш Капетана.
Ал' да видиш невјерна Маџара
Он дочека од Брда војводу
И рече му да су пријатељи;
Па сједоше један крај другога
И ту они збора затурише.
Добро збори Лауш Капетане
Добро збори ал' лукаво ради
И све мисли, проклета му душа
Да превари војводу Радоњу,
Па узима зелену јабуку,
Посјече је отровнијем ножем,
И даде је своме пријатељу,
И отрова војводу Радоњу,
Ту умрије од Брда војвода
Ту умрије, ту га укопаше
Па војводе војску растурише
Кад им главне нестаде војводе.
Тад Брђани натраг окренуше,
И одоше вилајету своме.
Али на њих Турци ударише,
Од Брђана војску рашћераше
И Брђане многе похваташе,
Понајприје Ђеку и Вуксана
Па их вежу у тешке синџире
Поведоше у Ипеку граду
И бачише у тамницу ладну
И на муке мећу свакојаке
А море их и глађу и жеђу.
Док Вуксана тако уморише
Кнеза Ђеку Скадру поведоше
И тамо га Турци погубише.
|
