Књигу пише ага од Медуна
што је много изазив’о буна,
па је посла пут Васојевића
да Јована траже Бабовића.
„Ову књигу лично му предајте
а одговор по повратку дајте“.
У књизи му, силан ага пише:
„Приче су ми досадиле више
да си добар јунак мимо људе
ал' Јоване ни мене не куде.
Још за твоју сапутницу кажу
лијепа је, вјерујем не лажу
да је такве за Србина нема
ја ћу моју каду из харема
са мном водит на наше збориште
ево паша с тобом мегдан иште,
па доведи љубу нека гледа
Алах мени изгубити неда
То Јоване уради што прије,
а онда ћу водит' обадвије“.
Кад је Јован књигу прочитао
и старој је мајци препричао,
а мајка га стаде сјетовати:
„Радија сам без сина остати,
саморана ићи и просити
но срамоту довијека носити,
да ме свака рђа попречује,
свашточиња прстом показује,
да се бојиш са Медуна паше
па се кријеш жени иза раше,
нашој кући тако не налаже".
Онда Јован старој мајци каже:
„Ја ћу пашу на мегдан чекати
на нос ће му књига искијати
Он још добро не познаје мене
не зна да ће остати без жене,
неће знати шта ће са њим бити
нит' ће више коме пркосити“.
Вјереницу са собом поведе
кад, већ, паша и кадуна сједе.
Скочи паша, а чека Јоване
повадили оштре јатагане.
Сину ханџар, Бабовић хајдука
паде паши иза шаке рука.
Онда паша преклиње Јована
да се прође боја и мегдана.
„Немој моју откинути главу
већ си убр'о на мегдану славу.
Узми коња и оружје носи
с тим се јунак с мегдана поноси
још ти дајем своју вјерну каду
пусти мене ка Медуну граду“.
то је Јован за Бога примио
па се здраво мајци повратио.
Но година када прође дана
опет паша неће без мегдана.
Књигу пише Бабовић Јовану.
„Изађи ми курво на мегдану.
Откиде ми иза шаке руку
па се надаш да ћу трпљет бруку.
одведе ми вјереницу каду
то јунаци трпљети не даду
и узе ми оружје и хата
платит ће ми твоја глава с врата.
Десна ми је откинута рука
па ме зато наћерала мука
с лијевом сам добро извјештио
рађе бих те на мегдану срио
и са тобом мегдан опробао
него везир у Скадру постао“.
Кад је Јован поруку добио
на мегдан је одмах пожурио.
Киван, паша крену на Хајдука
лијева је замашита рука.
Преко паса сабљом рани Јова
турску мајку, Јово му опсова
па љутито пашу ухватио
с рамена му главу уграбио,
када нема талика ни' бата
и узе му оружје и хата
и пашину булу кадаџинку
такву згоду и такву прилику
не би им'о да је код везира
Нит' би такве кадуне избира.
|
