Књигу пише беже, Али беже,
од Гусиња града бијелога,
из крај Врује, воде валовите,
па је шаље питому Биору,
Асан бегу царском капетану
и главноме пријатељу своме.
У књизи га беже поздрављаше
и овако њему говораше:
"Ој, Асане, царев капетане,
јеси л чуо, је л ти ко казао
да сам Турчин мука допаднуо
од војводе Лакићевић Сима
од војводе и Васојевића
одузе ми питому Нахију
што су моји спахилуци били
које су ми стари оставили.
Сад је близу до двјеста година
од кад Ђаур поче прелазити
преко Кома у Нахију равну,
кад разбише Мамут-беговића
на Верушу Тари на извору
иза Кома проклете планине,
и његову посјекоше војску
где је и сам изгубио главу;
и разбише Доку Латинина
на врх Пеха код Крша вељега
и његову исјекоше војску
Ком, планине, од њих одузеше
Стадоше се селит у Нахију
по Краштици и по Злоречици.
На Крчево побише Клименте
исто тако и на Зелетину
и ђедове моје преварише
да ће вјечно бити наша раја;
па не хтјеше миром мировати
већ почеше Турке нападати
на племиће и Васојевиће.
У књизи их поздравља војвода:
"Јесте л чули, је л ви ко казао
да ћe на ме ударити Турци
с Али бегом од града Гусиња,
удариће на ме Малесија:
од Биора Асан капетане
од господске куће Ћоровића,
са њим иду Биор и Сјеница,
Пријепоље и Бијело поље
и крвавци Турци колашинци,
и сви тако редом до Таслиџе
Нахију су нашу опколили.
Но скупљајте што више војника,
с војском хајте у наше Полимље
да бранимо браћу од Турака."
Бошковићу када књига дође
нашла га је у тешкој болести,
па он зове свога побратима
љеворечког младог барјактара
по имену Вуковић Миљана
коме каже што војвода пише:
да се турска сакупила војска,
да удари хоће на Нахију,
на Полимље и Васојевиће,
на војводство Лакићевић Сима.
Но ти, брате, ситне књиге пиши,
тражи помоћ од наших Брђана
да нам они дођу у помоћи,
они нама, а ми ћемо њима".
Кад то зачу Вуковић Миљане,
одмах ситну књигу начинио
па је шаље у Пипере тврде
на Сердара Пилетића Јола
кога моли као брата свога
да поведе све Братоножиће
и да дође у Васојевиће
на Сима ће да ударе Турци.
Ону посла, другу накитио,
па је шаље у Ровца камена,
а на руке Павићу Сердару:
"Мој ујаче је л ти ко казао
Али бег је покупио војску
од Гусиња и од Малесије
да удари на војводу Сима,
па те молим ка ујака свога
купи Ровца, покрени Морачу,
хајде с војском у Васојевиће
да чекамо љуту Малесију,
на Полимље да се састанемо".
И трећу је књигу оправио
на војводу Мину Радовића
да покупи своје Морачане
и да дође у Васојевиће.
Кад је Миљан књиге оправио
онда купи по племену војску,
три стотине скупио војника,
с војском дође на Андријевицу
и доведе све Љеворечане
и ту нађе војеводу Сима
и код њега листом Злоречане,
Полимљане и храбре Краљане.
Тек што Миљан с војском својом дође,
док ево ти Дмитра Вукотића
и он води три стотине друга.
Таман Дмитар наредио друштво,
док ево ти Џема Делевића
и са њиме три стотин момака.
Таман Џемо војску намирио
док ево ти Јола Пилетића
и са њиме три стотин Брђана,
и њему се Симо радоваше.
Мало било, дуго не трајало,
док ево ти Павића Сердара
и са њиме три стотин Ровчана
све Брђана као ватре живе.
Мало било, дуго не трајало,
док ево ти Мишњић Милисава,
с њиме дође тридесет Морачана
и он с њима код војводе дође.
Нема Симу браће Дедовића
и код њих је стотина јунака
А они му ни доћи не могу
него пазе Асан капетана
да их како не би преварио
и Полицу тако задобио.
Тад војвода раздијели војску:
један дио војске оправио
под управом Цема Делевића
коме даде Виницку и Буче
горњоселце и Мало-биорце,
испрати га на Вучу планину
ту да чека бега Мушовића
од крвавог града Колашина
да не дође од горњијех села.
Други дио војске оправио
под управом Дмитра Вукотића
коме даде десну страну Лима,
а у индат код попа Јосифа
да изађе на Заграђе равно,
да чекају Турке од Рожаја
и пред њима Ганић Арслан агу.
Када тако раздијели војску
тад војводу питају кнезови
хоће л кога послат на Полицу
пред Асаном, царским капетаном,
ђе ћe турска јака снага бити.
Војвода им на то одговара:
"Тамо су нам браћа Дедовићи
и с њима је сва Полица листом.
Полица је турска касапница
ту се надам на сигуран мејдан
јер сам њена крила утврдио.
Па је једну чету одвојио
од Тужана и Љеворечана
са Мушиком, младим барјактаром,
и посла је на равну Полицу.
Тамо посла Мишњић Милисава,
морачкога чувеног јунака,
и са њиме тридест Морачана.
Тамо посла и Раичевића
Милована и с њиме Трепчане,
са наредбом да Полицу бране.
Тада Симо крену своју војску:
Злоречане и Љеворечане,
и Брђане на гласу јунаке
са Сердаром Пилетићем Јолем
и Ровачким Сердаром Павићем
и Сућеском оде у Полимље.
А кад тамо у Полимље дође
ту војвода раздијели војску
на два крила с обје стране Лима.
Десном крилу вође поставио
под управом Јола Пилетића
и Павића ровачког сердара,
Вуксан Леку кнеза из Ђулића
из Метеха Николу Савића.
Још им даде Бојовића Мила
И Шошкића Мину и Илију
ка јунаке и ка предводнике.
И десно је размјестио крило
што на Луге што на Улотину
код Шошкића Мине и Илије.
Извидница оде на Мурино.
ту је војска конак боравила.
А војвода с Вуковић Миљаном
са Бакићем и са Протовићем
отидоше с друге стране Лима
код сокола Лабановић Ђока
и јунака Коматина Јевта.
И тамо су на конаку били
у Машницу и у Грачаницу.
Са њима су листом Злоречани
сви Краљани и Љеворечани
и остали Срби Полимљани.
Кад ујутру зора осванула
војска бјеше мјеста заузела,
брдска војска посјела Мурино
од планине озгор Виситора
косом Баћом па до воде Лима.
На Баћу се Јоле утврдио
и са њоме Павићу Сердаре
пред Мурином селом маленијем.
ту чекају бега Усеина.
чувенога плавскога племића
који с војском иде од Пепића
на Павића и на Пилетића.
А војвода ухватио Симо
све Криваче и село Машницу,
чека Турке с десне стране Лима
од пространог поља ржаничког.
Мало било, дуго не трајало,
док ево ти Али бега љута,
покренуо војску с Ржанице
и креће је управ пут Машнице.
Собом води Малесију љуту
па удари на војводу Сима,
на Машницу и на Грачаницу.
Исто тако и Усејин с' војском
из Пепића Пошчан-пољем пође
и удари на оба сердара
На Мурину, селу маленоме.
Бој се уби с' обје стране Лима
као никад до тад у Полимље.
Пада мртвих и много рањених
с' обје стране, Срба и Турака.
Ту погибе Јован Протовићу
и рањен би Стојан Војводићу
у Машници код војводе Сима.
И војводу покренуше с војском
те одступи с војском од Машнице
и крвавог села Грачанице
и Зорића подно Сјекирице
да уграби кланце у Сућеску.
Исто тако и код два сердара
погибоше и три барјактара
сва тројица из кршних Роваца
Глигорије прави соко тица
из Роваца млади Пижурица,
а друго је Вучинићу Павле,
и трећи је Милутинов Миро
који мејдан с Биљком Шеовићем,
на њихове оштре јатагане,
дијелио у Шеремет равни,
и шћаше му Миро посјећ главу
и бјеше му рану ударио
преко чела и десног образа,
таман шћаше да га посијече
ал Плављани Биљку прискочише
на куршуме Мира разнијеше
и Билан му посијече главу.
Сердарима вође погинуше,
Вуксан Лека јунак из Ђулића
(и са њиме Миле Бојовићу)
и погибе соко тица сива
из Метеа Савовић Никола,
чувен јунак по свој Малесији.
И сердари оступише с војском
Шеремету и проклетом прлу
ђе их турска сустиже коњица,
она друга преко Лима пређе
од Зорића па им пут пресјече.
Ту Брђани грдно изгинуше
у тој тешкој муци и невољи,
озгор прло а доље урвина
а путања, тај прелаз једини,
преко прла још се поледило.
А Лим носи све што прло сноси
А Турци су с обадвије стране
Једни гоне, а други чекају.
И грђе би за Брђане било
да не дође Шошкићу Илија
и заштити прелаз од Турака
те пређоше обадва сердара
и скренуше гором Зелетину
и дођоше тако на Превију
а с Превије и на Злоречицу.
Ту Брђана паде на Полимље
сто тридест и више јунака.
А Али бег притиште Полимље
и смјести се на поље Улотско,
па истури страже на Сућеску
и избаци војску на Превију,
и мишљаше поћи низ Нахију
до Берана и бијеле цркве
и да сретне Асан-капетана.
|
