Боже мио, који свијет створи?
Што се случи овој рујној зори?
Под твој престо што јече небеса?
Што су ова велика чудеса?
Што се мрачи и што се облачи?
Балкан цио ватром обавио
Од истока тамо до запада,
Страх огњени по земљи је сада
Дал’ се плаво небо проломило?
Те је земљу рухом преођело
Та су чуда Балканског народа
Уста пуста са Балкана раја,
Ломи синџир-петстољетни јарам
Од велике силе Азијатске.
Земља гори а небеса јече,
Крв се људска лије нештедице
Народ пада, плачу кукавице.
Један одред Црногорске војске
Под команду генерала Јанка,
Што је снаге Краљевића Марка,
Ударио паши Јашар паши
У Ругову ружну околину,
Која но је стража Дукађину,
Како хуче горе и планине,
Oћe напред мрки Црногорци,
Виловита срца ти су момци,
Од крајева, од Херцеговине,
Који но су на гласу јунаци,
И Мораче који мрзе Турке
Оће силна да сломе Турчина
Да пријеђу сву Ругову ружну,
Те Пећ варош Срби да заузму,
Да избаве славне манастире:
Паћаршију, Високе Дечане
И још многу рају Метохије,
Да у ропству више Србин није.
Турци им се не мичу с’ мегдана
Но им љутих задавају рана,
Погоне се силе на планине,
Коће коме срећу задобити?
Јунаци су силни Црногорци
Ема богме силни су и Турци,
Јер без крви своје не пустају
Гомилама у крви падају.
Грмљавине топа и пушака,
Јаукање рањених јунака,
Земља црна па сад поцрвене,
Мртви пали живи јуришали,
Опасни мржњом вековечном
Смрт ил’ живот једно бити мора
Такве лаве рађа Црна Гора.
А Турци су махнити и зорни
То је вазди народ ратоборни
За два дана дијеле мегдана.
Док све мртви преполови живе
И крв црна као купатило.
Срећа била Вукотића Јанка,
Јашар паши закукала мајка
Сломи му се војска на мегдану,
Кликну Србин Пивљанина Баја!
Hehe Србин више да је раја
Гракни, вране, ево тебе меса,
Зави вуче, залаја лисица,
Ево грдна турска касапница
Све друг друга по имену вика
Турска бјеше несрећа велика.
Турци бјеже а Срби их гоне
Низ Руговске опаке проломе,
Све заскачу и пресијецају
На алаје турке одвајају,
Ко орлови горе под облаке,
А све робе коње и јунаке
Робе низам робе арнауте
Турци јаде дочекаше љуте!
Можел’ бити виша погибија?
K’o у главу што се бије змија,
Благо томе свакојем јунаку,
Који Турке низ Ругову туку
Јадни Турци од Срба јаучу
Еј, Ругово, за Турчина ружна!
Турска војска сва пропаде тужна
Све бацају са себе оружје
Јадни Јашар равној Пећи струже,
Све за њима Срби сустопице
Боже мио, грдне касапнице,
Док дођоше из врх Кукавице
Више Пећи и воде Бистрице.
Стоји јека а земља се тресе
Низ Пећ оде Бистрица крвава
И понесе коње и јунаке.
Још се чује борба Васовића,
С’ Риза бегом у Речке планине
Те у небо иду грмљавине,
А Косово јечи и Србија:
Па Тракија и Македонија,
Арбанија и сва Метохија,
Свуд се бије и крв црна лије
Није вино што је пређе било.
Сердар Јанко у Пећ с’ војском дође
Пред њим Турска паде и препаде
Пећ лијепу сердар Јанку даде.
Звекну звоно на Патријаршију
Закукаше Турци у Азију
Неће тамо бити више мрака
У Пећ војска Вукотића Јанка
Ту је српска раја запевала
Осветнике и грли и љуби,
Честитам витешку победу
Јанко војску постави у реду,
На варош се крсташ барјак вије
Турци беже преко Метохије,
Више Пећи пуцају топови
А певају момци соколови
Славе нема без крви јуначке.
Погинулим јунацима слава
На гробље им изникло цвијеће
Свето цвеће што увенут неће
За слободу Србинову роду.
|
