Чудни гласи иду уз Загорје:
иду књиге тамо и овамо,
једна стиже рано под Комове.
Књигу носи момче хребељаво:
момче дивно, но је мало дивље,
све бих реко, у све се заклео,
створено je од тврда камена,
од камена ја л' букова пања.
Књигу даде Рајичу војводи,
књигу даде, ал' се не поклони,
изгуби се пољем широкијем,
куд отиде Бог he сами знати.
Књигу чита Рајичу војвода,
књигу чита, грозне сузе лије.
Њега пита синак најстарији:
"Ој Бога ти, војвода Рајичу,
откуд књига, са које је стране,
да ј' не шаље Вуче Бранковићу,
да ј' не шаље Припчевићу Лазо,
да ј' не шаље Муса од Звечана?"
Проговара војвода Рајичу:
"Није књига Вука Бранковића,
није књига Припчевића Лаза,
није књига Мусе од Звечана,
ово јкњига Оса Отманова.
Отман иште да покупим војску,
понајвише тате и гусаре
и сувише коњицу по гласу.
Хоће Отман с војском на Лазара,
па на Мусу, па на Бранковића,
обећава сребро из Призрена,
обећава hece са Приморја,
дубровачке паре без бројања.
У књизи ми овако нариче:
биће боја с Вукашином краљем
и његовим манитијем Марком.
Ако Бог да и срећа јуначка
да заробим Вука Бранковића,
да заробим Припчевића Лаза,
да заробим Мусу са Звечана,
па да сваког бацим у тамницу,
чућеш шта he Отман урадити:
Лазару ћу очи ископати,
Бранковићу поломити руке,
Муси спремам што сањао није:
сломићу му и ноге и руке,
вадићу му срце из њедара,
пећи hy га на девет огњева.
Вукашину спремам копље бојно,
усред чела, међу очи двије,
лудом Марку спремам твоју војску
да га јуре псари и гусари
и коњица Смиља Љиљанова.
Кад бој свршим, тебе оглашавам,
за великог војводу српскога."
Склопи књигу војвода Рајичу,
склопи књигу па викну јуначки:
"Рђо једна, Никола жупане,
зар ти хоћеш војску са Комова
да нападне Припчевића Лаза,
зар ти хоћеш да брукам оружје
и да бијем Србе по мегдану,
зар ти хоћеш да растурам царство
што га наши оци имађаху.
Не да Рајич војску са Комова
да нападне Припчевића Лаза.
Hehe Рајич да брука оружје
и да бије Србе по мегдану.
Рајич неће да растура царство,
што га наши оци имађаху,
но се Рајич спрема на туђина
да са њиме мегдан подијели,
баш онако како оци траже..."
|
