Књигу пише Вешовић Миљане
Са Лопата јуначке пољане,
Из Васова племена гласпта,
Писмоноша одма нека хита
Да је носи до племена Куча
Где је вјечна слободарска луча
Војеводи, писцу и јунаку
Дрекаловић - Поповићу Марку
У књизи му Вешовићу пише:
„Ја не могу одољети више
Да не видим побратима мила,
Турска ме је сиријечила сила
Стално неке зађевице траже
Договори са њима не важе,
Зато морам бити на опрезу
И држати с Црном Гором везу.
Па те молим и преклињем, брате,
Да код мене дођеш на Лопате.
Дан одреди кад да се видимо
Да се брате брацки ражелимо“.
Кад је књигу послао у Куче,
Онда ћурак узе и обуче
Да прошета до цркве Васове
Да и попа на договор зове
И рече му: „Попе, добро пази
Нама Марко Миљанов долази
Зато мораш на опрезу бити
С црквеним се звоном огласити-
Рад јуначке славе и почасти,
И људскога дочека и части
И угледа Васова племена
Да се прича после кроз времена,
За тај дочек и за почаст таку
Војеводи писцу и јунаку“.
Онда попе зачуђено рече:
„Знаш војводо, звона само јече
Кад долази Књаже и Владика.
А за сјутра то није прилика“.
Плану Миљан, храбри, војевода
Из племена Васовога рода:
„Сјутра звона морају звонити
Па кад хтједне Књаже долазити
Или неки од наших владика
И црквених других достојника
Ако звона не могу звонити
Ти ћеш звоно са овна скинути
Па дочекај те познате људе
Сјутра мора овако да буде“.
Када Марко војевода бану,
На Лопате крваву пољану
Црквена се огласише звона
А људи га сачека колона,
Миљан приђе прихвати му хата
И загрли Марка око врата
По адету плотун одлијеже
Миљан Марку братски руку стеже:
„Добро дошо, побратиме мио,
Вазда срећан и весео био
Нема љепшег на свијету блага
Него браћа кад се сретну драга“.
За богату софру посједаше
И добро се изразговараше.
Проблеми их заједнички муче,
Спреман Марко да иде у Куче
Флашу узе, Миљану наздрави
Да захвали и да се поздрави,
Са поносом вако проговара:
„Нема тијех да ми плати пара
Што сам овај дочек доживио
Ко Владика да је долазио,
А вјерујте образа ми мога
И Српскога Орла двоглавога
Осјећам се на овом терену
Као да сам у своме племену.
Све не може родит једна мајка
Ја сам данас дошо код јунака-
Војеводе над свим војводама,
Што је примјер по јунаштву нама,
Због тога смо Богом побратими,
Ми нијесмо Турци ни Латини
Него браћа Светосавског рода,
Примјери смо културних народа,
Па се зато захваљујем свима
Колико вас на окупу има.
Ваше племе и вашег војводу
Достојанство ваше и слободу,
Поштоваћу докле душом дишем
А ово ћу, браћо. да запишем
Гостопримство и овака стима
Мало игдје у свијету има
Као овдје у ове гудуре
Што су бранич славенске културе“.
|
