Збор зборила са Косова раја
крај бијеле Грачанице цркве.
Збор зборила за недјељу дана,
за недјељу од јутра до мрака.
На збору се један јунак нађе
па овако мудро проговара:
„Ој бога ти Батрићевић Томо
ка си јунак из Васојевића
из Сјенице, а испод Комова,
ђе. се српски огањ не утули
од Косова до дана данашњег!
Можеш ли ни коју запјевати
ко књазови стари са Комова
који бију бојак са Турцима
без застоја гором и планином.
Џефердар се вала не олади
но је врео као огањ врући..."
Проговара Батрићевић Томо:
„Браћо моја, Срби са Косова,
коју бих ви данас запјевао
покрај свете Грачанице цркве?
Хоћете ли ону о Лазару
или другу што скупница жуди?
Ја сам многе пјесме научио
од Батрћа из села Сјенице
са Комова и Зелена Лима
ал сам једну давно научио
о војводи Васојевић Стеву
кој се није смрти уплашио
но ли само клетве Лазареве..."
Опет јунак испред раје виче:
„Ој бога ти Батрићевић Томо.
кнеже српски из Васојевића,
кад си једну давно научио
о војводи Васојевић Стеву
кој се није смрти уплашио
до ли само клетве Лазареве
ну је кажи да је памти раја.
Још те молим ко старога кнеза
пјевај ону са поља Косова,
кад се срете Косовка дјевојка
са витезом Васојевић Стевом.
Распјева се Батрићевић Томо.
„Браћо моја, Срби са Косова
Позно књига дође од Лазара
под Комове и около Лима
ђе но јесу Срби од давнина.
У књизи му Лазар поручује:
„Ој бога ти Васојевић Стево,
српски кнеже из Васојевића
око Лима и око Комова
крени у бој сву долину Лима
све јунаке боље од бољега.
С њима хитај на Косово равно
да с Турцима мејдан дијелимо
Не дођеш ли на поље Косово.
на тебе ће останути клетва.
Кад је Стево књигу проучио
он расписа књиге на све стране,
па окупи три алаја војске:
Једно су ти мрки Злоречани
друго су ти љути Краштинани,
треће су ти Дубичани бајни
који славе Огњена Ивана
као младога бога од давнина.
Кад се добро накитише вина
и дебела меса од катанке,
покрену се племе Васојево:
зајечаше трубе на све стране
а барјак се разви пред Србима.
Уто ето Љубе Стеванове
поклони се своме господару
па га моли да у бој не креће
е ће у бој изгубити главу
и оставит Љубу удовицу
да му храни јединога сина.
Проговара Васојевић Стево:
Вјерна Љубо, адамско кољено,
ја се, Љубо, не бојим адахе
нити турске силе на Косово.
На смрт, Љубо, ни трен не помишљам
но се бојим клетве Лазареве
Идем, госпо на Косово равно,
да погинем за српског кнеза.
Мене чека Мусићу Стеване,
мене чека Обилић Милошу.
Чека мене Реља од Пазара
чека мене Орловићу Павле
из Будимље, жупе Немањића.
Још ме чека Облачићу Раде
и остала кнежева господа.
Збогом остај а сина припази
Нека расте, нек оца освети...
Но, почујте Срби са Косова:
Када крену Васојевић Стево
Одлијегну Градац покрај Лима.
Лим поскочи ко јелен из горе
а страор се узмота около
Боже мили да је ко слушао
како тутње воде са Комова
како хрли војска ка Косову.
Оде војска с Лима ка Будимљи.
оде племе с Кома до Љешнице.
Прискочи јој војска са Бихора.
па са Ибра и њеног Пазара.
Сва се војска српска смијешала
па је ето на Поље Косово.
Кад је била на Пољу Косову,
срете Стева Косовка дјевојка.
Пита Стева Косовка дјевојка:
„Ој бога ти, српска војеводо,
откуд идеш и са које стране?
Да не идеш из Васојевића,
са Комова и зелена Лима?
Да нијеси Васојевић Стево,
кога Лазар чека на Косово
да с Турцима мејдан подијели.
Проговара Васојевић Стево.
сестро драга, Косовко дјевојко
ја сам, вило, Васојевић Стево.
идем право на Косово равно.
Водим, сестро, три алаја војске.
који хоће за крст погинути
и за славног кнеза са Крушевца.
Но ме почуј, вило са Косова
Је л још траје бојак на Косову?
Је л жив јоште српски кнез Лазаре?
Јел жив јоште Обилић Милошу?
Јел жив јоште Орловићу Павле?
Кажи, сестро, ништа не утаји.
Ако, сестро, мене што утајиш,
Нијеси ми Српкиња дјевојка,
Нијеси ми Косовка дјевојка.
Проговара Косовка дјевојка:
„Српски кнеже из Васојевића,
све ћу рећи, ништа не сакрити.
Мурат ти је јутрос погинуо.
Њега уби Обилић Милошу,
Кум је, веле, Васојевић Стева.
Српски кнез је јоште у животу,
но све мислим да је погинуо
њега нећеш затећ у животу.
А што питаш за Орловић Павла
из Будимље, Жупе Немањића,
он је грдних допануо рана.
Ја га јутрос нађох на бојишту.
Орловић је у крв огрезнуо,
носи десну у лијеву руку.
Вита су му ребра поломљена
и сав ти је сабљама ишаран,
ђе ишаран, а ђе испробадан.
Мало сам га вином напојила,
но све мислим неће преживјети.
Он је тебе често спомињао,
па не часи - крећи на бојиште.
Ако паднеш на Пољу Косову,
Славиће те Срби довијека.
Кад то зачу Васојевић Стево,
он разреди три алаја војске
па полеће преко поља равна.
Стиже Стево до кнеза Лазара
и од Лаза крену на бојиште.
Боже мили шта Стево уради:
туче Турке тешким буздованом
сјече Турке сабљом и ханџаром.
копљем боде ђе Турчина нађе.
Вриште коњи, а јече јунаци.
Три алаја војске Васојеве
читав дан се бише са Турцима:
неке туку тешким буздованом,
друге сјеку сабљом посјечитом
треће боду копљем змајевитим.
Барјак им се вије по Косову:
њега носи соколар Смиљане,
који на смрт ни трен не помишља
Ратну срећу замјени несрећа:
у бој паде Васојевић Стево,
у бој паде три алаја војске
од Комова и зелена Лима.
Но, чујте ме, Срби са Косова.
крај бијеле Грачанице цркве,
неће турско дуго потрајати,
освета се спрема на Комове
гдје још гори огањ по горама
за крст часни и српску слободу.
|
