Књигу пише паша Бушатлија
од бијела Скадра на Бојани
па је шиље у Гусиње
равно а на руке бег-Шабанагића:
"О, чу ли ме, бег-Шабанагићу!
Тајир-паша од Скадра бијела
честе књиге пише на Цетиње,
а још чешће Ђорђу од Србије:
да се мути Васова на'ија
и да ће је скоро умирити.
Нама, беже, даве додијаше
на ајдука Вешовића Божа
што све чини што ајдуку личи,
па гледајте да га уклоните
да не буни Васову на'ију.
Даћу тебе што ти оће душа:
даћу тебе Васову на'ију,
да агујеш и да господујеш."
Кад је беже књигу проучио
он дофати лист књиге бијеле
па је шиље Обадовић Курту.
У књизи му 'вако бесједио:
"О, чу ли ме, Обадовић Курто!
Узми, Курто, Губеринић Зека,
па с њим иди к Љубану планини,
ка Љубану ја ли ка Рогаму.
Даћу тебе лаке Гусињане,
четрдесет бираних јунака
па чекајте Божа Вешовића.
Ако ли га, Курто, погубите,
даћу вама Злоречку на'ију.
Један од вас биће војевода
ја л' кадија међу Васевиће."
Кад је Курто књигу проучио,
глас учиње Губеринић Зеку
да му брже на дворове дође.
Кад је Зеко књигу проучио,
брже оде на дворове Курту,
па са Куртом договоре гради.
Рече Зеко Обадовић Курту: "
Ја ћу, Курто, повес' Гусињане,
четрдесет бираних јунака
ка Љубану, ја ли ка Рогаму,
кад наиђе Вешовићу Божо,
ја ћy њему прси изгорети
и русу му откинути главу.
Носићу је Плаву и Гусињу,
а отале Скадру на Бојани,
глава мора бити пред Тахиром...
Одатле се Зеко подигао
па он оде к Рогаму планини.
Не би много, ето ти ајдука,
баш јунака Вешовића Божа.
Кад га чета добро погледала,
врисну Зеко, а повика Курто:
"Нећеш даље, Вешовићу Божо!"
Обојица пушке испалише,
а за њима четрдес пушака.
Мртав паде Вешовићу Божо!
Ја од кога, богме ни од кога,
од Турчина Губеринић Зека
и невјере Обадовић Курта.
|
