Славу слави соколар Љиљане,
а са њиме Васојевић Васо.
Славу славе светог Алесендра,
испод Кома, цара планинскога.
Обојица госте поставили:
У прочеље Уроша Стефана,
до Уроша краљицу Јелену,
добру мајку села крајишкога,
добру мајку села поткомскога.
До краљице ето Драгутина,
а до њега старе великаше,
великаше Плава и Гусиња
и Коњуха од Кома планине.
Покрај себе стављају жупане,
Краишнике под Комом планином
све жупане мале и велике
и баштинце са зелена Лима.
Итре слуге служе господаре,
итре слуге, млади трпезари,
постављачи вина и јестива
и на гласу комске ђаконије.
Иза краља гуде прегуднице:
прва слави света Алесендра,
друга слави Стефана Немању,
трећа слави Саву и Стефана,
а остале три сина краљева.
Кад с четврта слава окрајчила,
краљ устаде, промукло се јавља,
па овако Храпави наслаже:
"Благо теби, племе Васојево,
ти ми славиш велика јунака,
који разби Шведе и Ђермане,
на Ладоги, ладноме језеру!
Па још знајте, а знам да то знате:
Жича слави света Алесендра,
па Новогород на Неви ријеци,
ђе су многа копља поломљена
и настао потоп до потопа.
Нестали су ђермански соколи,
све пробрани, боју навикнути.
Нестали су шведски господари,
ђе краљеви, а ђе војсковође,
сила их је с Неве потопила.
Сила с Неве то је ваша сила,
па сте тада ка ј' но и Лесендро,
дочекали куманичку војску,
Нешто Хвосном, а нешто на Лиму.
Кумане сте сабљом касапили,
касапили, Лимом потопили.
Да их нема под Комом планином
нит' овуда зеленијем Лимом.
Од тада је стара закопина,
под Ком - гором, на зелену Лиму,
одабрала славу за слављење
Алесендра, велика јунака!
Срећна слава, Бог вас поживио,
на бојишту cpeha вас пратила,
измеђ' себе дали Алесендра,
Алесендра из Васојевића..."
|
