КОМСКА ВИЛО, КУД СИ ПОРАНИЛА,
РАНОМ ЗОРОМ, ПРИЈЕ ЈАРКА СУНЦА,
НОСИШ, ВИЛО, СМИЉЕ I БОСИЉЕ,
ДА ТИ РАНЕ ЈУНАЦИМА ВИДАШ?
ИЛИ ВИЛО, ГЛАСЕ ДОБРЕ НОСИШ
ИЛ` БАРЈАКЕ СЛОБОДЕ ПРОНОСИШ,
С`ПРОКЛЕТИЈСКОГ-СЊЕГОВИТОГ КЛАНЦА,
СА ИЗВОРА ХРАБРОГ ЈАНКА ШАРЦА,
УЗДАНИЦЕ ВУКОВА МИЉАНА,
КАРАЂОРЂА И КЊАЗА БАЦАНА
СВЕТИЛИШТА МИЉАНОВА МАРКА,
КОЈЕГ НЕЋЕ РАЂАТ` ВИШЕ МАЈКА.
СА ТЕ КОМСКЕ ВИСОКЕ ЛИТИЦЕ
ЂЕ НЕ РАЂА МАЈКА ИЗДАЈИЦЕ!
ИЛИ СИ СЕ ЗАПУТИЛА ВИЛО
ПУТ БУДИМЉЕ И РАВНОМЕ ХАСУ,
ЂУРЂЕВИЈЕМ СТУПОВИМА СТАРИМ,
ШУДИКОВУ, ТОЈ СРПСКОЈ СВЕТИЊИ,
ИЛ` МОЈСИЈУ ДА ПОСЈЕТИШ СТАРА
ИЛ` ВУКОВА МИЉАНА СЕРДАРА!
ИЛИ ВИЛО, РАНИШ ЖЕЉЕВИЦИ,
КАМЕНИТОЈ МЕРМЕРНОЈ ЛИТИЦИ,
ИЛ` ПЕЋИНИ КРАЉЕВИЋА МАРКА,
У ГНИЈЕЗДО ЉУДИ И ЈУНАКА!
ЂЕ `НО БЕСА – ОСМАНЛИJСКА ПАДЕ,
ШТО ШЕЗДЕСЕТ МОМЧАДИЈЕ МЛАДЕ,
НА ПРЕВАРУ ПАША – КАРАМАНЕ,
ТУ ПОСЈЕЧЕ И ОТВОРИ РАНЕ,
,,ВАСОВОМЕ ПЛЕМЕНУ И РОДУ,,
ШТО ЈУНАЧКИ ГИНЕ ЗА СЛОБОДУ!
НА ПРЕВАРУ ПОСЈЕЧЕ ИХ РЂА
ИЗ СЛАТИНЕ, ТРЕШЊЕВА, ЗАБРЂА!
ИЛИ ВИЛО, ХИТАШ ГРАДИШНИЦИ,
ТОЈ ПЛАНИНСКОЈ ПРАВОЈ ЉЕПОТИЦИ!
ИЛ` РОВАНСКОЈ ЖУРИШ ВИЛО, ГОРИ,
ЂЕ СЕ ГОРШТАК СА РАНАМА БОРИ!
РАНЕ ВИДАШ СМИЉЕМ И БОСИЉЕМ,
И ЗАЛИВАШ ЛАДНОМ ИЗВОР ВОДОМ,
НЕ БИ ЛИ МУ РАНА УТОЛИЛА,
И СТАРОЈ ГА МАЈЦИ ПОВРНУЛА!
КЛИЧЕ ВИЛА СРЕД РОВАНСКИХ ГОРА,
ХАЈДУЧКОГА ЗБОРА И ОДМОРА,
ТУЖНА ГЛАСА, ТУЖНА РАЗГОВОРА:
ПРИСЛУШАЈТЕ БРАЋО САДА МЕНЕ,
ЗБОРИТ ЋУ ВАМ РАДИ УСПОМЕНЕ,
О ГОРШТАКУ, ПОШТЕНОМ ЧОВЈЕКУ,
ПО ИМЕНУ ИВАНОВИЋ ЗЕКУ!
ТО ЈЕ БИЛО ДЕВЕТЕ СТОТИНЕ,
ОСАМДЕСЕТ И ДРУГЕ ГОДИНЕ,
И АВГУСТА, ДА ГА БОГ УБИЈЕ,
ЂЕ ДОНЕСЕ ВЕЉЕ ПОГИБИЈЕ.
ТАД СЕ ЗАЧУ ЈЕКА КРОЗ ПЛАНИНУ
ГРАДИШНИЦУ, СТАРУ ПОСТОЈБИНУ.
ПРИЈЕ ЗОРЕ БЈЕШЕ ПОРАНИО,
И ДОРИНА СВОГА ОПРЕМИО,
НЕКОЛИКО ДА СВУЧЕ ТРУПАЦА
ОД КАТУНА И БЈЕЛИХ ОВАЦА,
ДО КОСТРЕША И РАВНЕ СЛАТИНЕ,
ТОМ БУНТОВНОМ ГНИЈЕЗДУ ОД СТАРИНЕ!
КАДА КРЕНУ, ЖЕНИ СВОЈОЈ РЕЧЕ,
ВРАТИЋУ СЕ ЈА ВАМА ДОВЕЧЕ.
СВОГА ОЦА ШЋЕР СЛАВИЦА ПРАТИ,
ПА СЕ НАЗАД СВОЈОЈ МАЈЦИ ВРАТИ!
`ЕХ, ТАЈ ГОРШТАК ВЕСЕО БИЈАШЕ,
И ДОРИНА СВОГА МИЛОВАШЕ,
ЈЕР СЕ ДОРИН НЕШТО УЗЉУТИО,
ЗЛУ НЕСРЕЋУ БЈЕШЕ НАСЛУТИО!
АКО СВЈЕСНА ЖИВОТИЊА НИЈЕ,
ФРКЋЕ НА НОС И КОПИТОМ БИЈЕ,
ЦРНУ ЗЕМЉУ ИСПОД СЕБЕ РИЈЕ.
ОЋЕ НЕШТО ДОМАЋИНУ РЕЋИ,
ЗЛУ СУДБИНУ ЊЕГОВУ ИЗБЈЕЋИ!
АЛ` ПРИРОДНИ ЗАКОНИ СУ КРИВИ,
НЕ ДА ЧОВЈЕК ДА У ДОБРУ ЖИВИ!
АХ- ЗБОРИ ВИЛА, ЛОМЕ ЈОЈ СЕ КРИЛА,
О НЕСРЕЋИ ШТО СЕ ДОГОДИЛА,
НА СРЕД ПУТА И ДАНА ЦИЈЕЛА,
ОЈ - СУДБИНО, ЦРНА БЕЗ БИЈЕЛА!
У РОВАНСКУ ГОРУ КАДА СТИЖЕ,
ЗЛОЈ НЕСРЕЋИ ПРИМАЧЕ СЕ БЛИЖЕ,
И У СТРМЕН ЊЕНУ КАДА ЗАЂЕ,
ОН НЕ ЗНАДЕ ШТА ГА ТАДА СНАЂЕ!
ДОРИН ТРЖЕ, ТРУПАЦ СЕ ПРЕВРНУ,
ОКЛИЗА СЕ ГОРШТАК И ПОСРНУ,
У АМБИС СЕ ТАДА ОН СУРВАО,
ЗЛУ СУДБИНУ ТУ ЈЕ ДОЧЕКАО.
ТЕШКО ДРВО ЊЕГА ПРИТИСНУЛО
СМРТОНОСНЕ РАНЕ МУ ЗАДАЛО!“
`АЈДЕ ЗБОРИ, ШТА СЕ ДАЉЕ ЗБИЛО,
ПОСЕСТРИМО, КОМСКА ДОБРА ВИЛО
СА ПОТОМКОМ СЛАВНОГ ШАРЦА- ЈАНКА,
ХАРАМБАШЕ, ХАЈДУЧКОГ ГОРШТАКА,
КОГА РИЈЕЧ КУМОВСКА ИЗДАДЕ,
ТЕ ОД ПУШКЕ ШАБАН-АГЕ ПАДЕ,
НА ЦАРИНИ ,, БОРОВОМЕ ПОДУ,,
ШТО ЈУНАЧКИ ПАДЕ ЗА СЛОБОДУ!
ЕВО, БРАТЕ, ДА ТИ ЗБОРИМ, МИО:
ТУ СЕ НИКО НИЈЕ ЗАДЕСИО,
ДА БИ ЗЕКА ОД СМРТИ СПАСИО,
СЕМ ГАВРАНА, ДА ГА БОГ УБИЈЕ,
КОЈИ ПРАТИ СТРАШНЕ ТРАГЕДИЈЕ.
ЗЛУ НЕСРЕЋУ КАД ЈЕ УОЧИО,
ГРАДИШНИЦОМ БЈЕШЕ ПОЛЕТИО.
И ОН ЊЕГА САМОГА ОСТАВИ,
ДА ШТО ПРИЈЕ ПОРОДИЦИ ЈАВИ.
ЗА НЕСРЕЋУ ЂЕЦА КАД САЗНАШЕ,
ИЗ ДАЉИНЕ БРЗО ДОХИТАШЕ,
ОДНЕСОШЕ ОЦА ЗА БЕРАНЕ
НЕ БИ ЛИ МУ ИЗВИДАЛИ РАНЕ.
ХИРУРЗИ МУ ПОМОЋ УКАЗАШЕ,
И НЕЗНАЊЕ СВОЈЕ ПОКАЗАШЕ!
СЕПСА СВОЈЕ ЋУДИ ПОКАЗАЛА,
ДВАДЕСЕТИ ВИЈЕК ОБРУКАЛА!
ТАКО РАДИ ТА СТРАШНА СОДОМА,
КУКАЛА ИМ ПРИШТИНСКА ДИПЛОМА!
ПОДГОРИЦИ ГРАДУ КАДА СТИЖЕ,
СВОМЕ КРАЈУ ПРИМАЧЕ СЕ БЛИЖЕ,
ТО ТРОВАЊЕ ШТО СЕ СЕПСА ЗОВЕ,
ВРАЧАРЕ БИ ЗНАЛЕ МНОГО БОЉЕ
ОД ВЕЛИКИХ БЕРАНСКИХ СТРУЧЊАКА,
ЗА НАВИЈЕК КУКАЛА ИМ МАЈКА!
ТУ ЈЕ ГОРШТАК ДУШУ ИСПУСТИО
И ОЧИ ЈЕ СВОЈЕ ЗАТВОРИО
У НАЈЉЕПШЕ ДОБА КАД ЈЕ БИО!
ГРАДИШНИЧКИ КАТУН СТОЈИ ЈЕКА
ЈЕР ИЗГУБИ ГОРШТАКА ЧОВЈЕКА.
И НА МОЈЕМ НАЂОШЕ СЕ ЛИЦУ
КАДА ВИЂО` ЋЕРКУ МЕЗИМИЦУ
КАКО БРИШЕ МАЈЦИ СВОЈОЈ СУЗЕ,
ШТО ЈОЈ СУДБА СВОГ ЧОВЈЕКА УЗЕ.
ОДНЕСОШЕ ЊЕГА ЗА СЛАТИНУ,
ПРО` КОСТРЕША, СТАРУ ПОСТОЈБИНУ.
КАД СТИГОШЕ ПРЕД КУЋУ НОСИЛА,
НАРОДА СЕ МАСА ОКУПИЛА!
ЖЕНЕ ПЛАЧУ И ЛЕЛЕЧУ ЉУДИ!
СТАРА МАЈКА ТАДА СЕ ПРОБУДИ,
ПА КАД ОНА ПОЧЕ ДА ГОВОРИ,
КРОЗ КУКАЊЕ СИНУ СВОМЕ ЗБОРИ:
ЗНАШ ЛИ, ЗЕКО, СИНКО МОЈ ЈЕДИНИ,
ТЕШКО СМО ТЕ, СИНЕ, ПОДЊИВИЛИ!
ДВА ПУТА СЕ КУЋА РАСКУЋИЛА,
МЕТОХИЈА ПО ЗЛУ УПАМТИЛА,
ПРЕД КОЉАШКИМ НОЖЕМ УМАКОСМО,
ЧЕТРДЕСЕТ ПРВЕ ОДСЕЛИСМО,
ПОД КОСТРЕШОМ ОПЕТ СЕ САБРАСМО,
ТРЕЋЕГ ПУТА ЈЕДВА СЕ СКУЋИСМО!
ТВОГА ОЦА `ОЋУ СПОМЕНУТИ,
НИЈЕ ТРЕБА` ТАКО ТО ЧИНИТИ!
МАЈКА ТИ СЕ МУКА НАМУЧИЛА
ДОК СЕ КУЋА ОПЕТ ЗАКУЋИЛА!
РАДИЛИ СМО, У НАДНИЦУ БИЛИ,
ДА НИКОМЕ НЕ БИ ДОСАДИЛИ.
ФАШИСТИ ТЕ, СИНЕ, ЗАРОБИШЕ,
У БЕРАНСКИ ЛОГОР ИЗМУЧИШЕ!
ВЕЉЕ МУКЕ ТУ СИ ДОЖИВИО,
САМО ГОЛИ ЖИВОТ ПРЕЖИВИО.
КАО МЛАДИЋ, У НАЈАМ СИ БИО,
У КОМОВЕ ГОРУ СИ РУШИО,
ЖЕЉЕВИЧКИ КАМЕН СИ ЛОМИО.
ТУ СИ, СИНЕ, ОКО ИЗГУБИО...
И БЕЗ ОКА ДАЉЕ СИ РАДИО!
МЛОГО СИ СЕ МАЈЦИ НАМУЧИО!
И АКО СМО ИЗБЈЕГЛИЦЕ БИЛИ,
ПОШТЕНО СМО, СИНЕ, ЗАРАДИЛИ.
ИМАЊА СМО МИ ДОСТА КУПИЛИ,
А И ДОБРУ КУЋУ НАПРАВИЛИ!
ТИ СИ ДИВНИ ПОРОД ПОДЊИВИО,
КАО ОТАЦ ПОНОСАН СИ БИО!
СВОЈУ ЂЕЦУ ТИ СИ ШКОЛОВАО,
И ПОСЛЕДЊИ ДИНАР ПОТРОШИО!
И ПОСЛИЈЕ СВЕКОЛИКЕ МУКЕ,
МЈЕСТО ЂЕЦУ ДА УЗМЕШ ПОД РУКЕ,
ДА ПРОШЕТАШ ГОРОМ И ПЛАНИНОМ,
КРОЗ ГРАДОВЕ И МОРСКОМ ПУЧИНОМ,
КАД ЈЕ ПОРОД ЧОВЈЕКУ ПОД РУКЕ,
СВЕ МУ ПРОЂУ ДОТАДАШЊЕ МУКЕ!
ЈА ЋУ ПРОКЛЕТ НЕСРЕЋНУ СУДБИНУ,
ШТО ТИ УЗЕ ЖИВОТ У ПЛАНИНУ,
И ЗАЈМИ ТЕ ПОД КАМЕН СТУДЕНИ!
ОЧИ МОЈЕ, ТЕШКО САДА МЕНИ!!!
НЕГО БРАЋО, ЈА БИХ ОДМОРИЛА,
РЕЧЕ ВИЛА, СУЗЕ ОБРИСАЛА,
ИЗ ВАШИЈЕХ ОЧИЈУ И С ЧЕЛА,
И СА ЛИЦА ВАШЕГ НЕВЕСЕЛА,
ДА ПОПИЈЕ ВОДЕ СТАРА МАЈКА,
ШТО ДОНЕСОХ С ЈАНКОВИХ БРЗАКА,
НЕ БИ ЛИ ЈЕ МОГЛА ОКРЕПИТИ,
О`ЋЕ НЕШТО СА БОГОМ ЗБОРИТИ:
ЧУЈЕШ БОЖЕ, СВЕКОЛИКИ ТВОРЧЕ,
ШТО ТИ ВЛАДАШ НА НЕБЕСА ГОРЕ,
ЦЈЕЛИМ СВЈЕТОМ И МАЛИМ ЧОВЈЕКОМ,
НЕШТО ЋУ ТЕ, ТУЖНА, ЗАМОЛИТИ.
ТИ УЗИМАШ СЕБИ КОГА `ОЋЕШ,
ДУШУ ШИЉЕШ У РАЈ ИЛ `ПАКАО,
УЗМИ МЕНЕ, ЊЕГА НАМ ПОВРНИ
И НА КУЋУ НАШУ СЕ ОСВРНИ!
АКО ЛИ ГА ПОВРНУТИ НЕЋЕШ,
ЗНАМ ДА ЋЕШ ГА TИ У РАЈУ СМЈЕСТИТ`,
ОВОЗЕМНЕ МУКЕ НАДОМЈЕСТИТ`,
И ЈОШ ТИ СЕ, СВЕМОГУЋИ, МОЛИМ,
ДАЈ БЛАГОСЛОВ И ЗДРАВЉЕ ЂЕЧИЦИ
И ЊЕГОВОЈ ВИДРИ УДОВИЦИ,
КОЈУ ЗВАШЕ „МОЈ ОЧИЊИ ВИДУ“
И ВОЛИО ВИШЕ НЕГ` СЛОБОДУ!
ПРИЧАЈ, ВИЛО, ШТА ЈЕ ДАЉЕ БИЛО,
ШТА ЈЕ БИЛО И ШТА СЕ ДЕСИЛО?
ШЋЕДОХ БРАЋО РАШИРИТИ КРИЛА
ДА СЕ ВРНЕМ ПРО КОМСКОГ ТОЧИЛА,
СЊЕГОВИТОГ ПРОКЛЕТИЈСКОГ КЛАНЦА,
И ИЗВОРУ СЛАВНОГ ЈАНКА-ШАРЦА:
НА МЛОГЕ САМ ЈА ЖАЛОСТИ БИЛА
И СВЕГА САМ, БРАЋО, ИСКУСИЛА,
СТРАШАН ПОГРОМ И ТОЛИКУ ЈЕКУ
У ДВАДЕСТОМ НЕ ВИЂО` ВИЈЕКУ!
ТАД СЕ КРИЛА МЕНИ САЛОМИШЕ,
ОД ЖАЛОСТИ ЊЕГОВИЈЕХ ШЋЕРИ,
И ЈЕДИНЕ СЕСТРЕ КУКАВИЦЕ,
И ЊЕГОВЕ ВИДРЕ УДОВИЦЕ,
СТАРЕ МАЈКЕ, ВЕЉЕ МУЧЕНИЦЕ.
КАД ГОРШТАКА КОД РАКЕ СПУСТИШЕ
ЗА ГЛАВУ СЕ ШЋЕРИ УХВАТИШЕ
СВЕ ТРИ ГРЛЕ ОЦА ОКО ВРАТА
ПРИЗИВАЈУ СВА ТРИ СВОЈА БРАТА:
ВИ НЕ ДАЈТЕ ДА НАМ ОДЕ ТАТА!
НО МУ ДАЈТЕ МАЛО `ЛАДНЕ ВОДЕ,
НЕ БИ ЛИ МУ РАНЕ ОЗДРАВИЛЕ
И НАМА ГА ОПЕТ ПОВРНУЛЕ.
ЕВО САМ ВАМ, БРАЋО, У РАСКОШЕ,
ПОШТО КРИЛА МЕНИ ПРЕРАСТОШЕ,
И ДОЛЕТЈЕХ СА КОМСКЕ ЛИТИЦЕ,
ПРО КАТУНА НА СРЕД ГРАДИШНИЦЕ,
И ТУ САМ ВАМ ЗАНОЋИЛА БИЛА,
ДУШУ СВОЈУ МАЛО ОКРЕПИЛА,
КОД ЧАРДАКА НАЂО` ОВЦЕ БЈЕЛЕ,
БЕЗ ЧОБАНА ИСПОД ВИТЕ ЈЕЛЕ,
И ДОРИНА КОЊА ТУ САМ НАШЛА,
ПРО ЧАРДАКА НА ЛИВАДИ СТОЈИ
ТРЕСЕ ГЛАВОМ КA ДА НЕШТО БРОЈИ.
ПА КАДА МЕ ДОРИН ПРЕПОЗНАО,
ФРКНУ НА НОС И КОПИТОМ БИЈЕ,
ЦРНУ ЗЕМЉУ ИСПОД СЕБЕ РИЈЕ,
ОН ПОБЈЕЖЕ БРАЋО, РУЈИШТИМА,
ТОЈ ПЛАНИНИ ВАШОЈ ОД ИСКОНА.
КУРМАРИЈСКОЈ ГОРИ КАДА ЗАЂЕ,
НИ СТО ВИЛА ТУ ГА НЕ ПРОНАЂЕ.
АХ, СВЕТА ЈЕ НАРОДНА ИЗРЕКА,
КОГА ЗМИЈА ЈЕДНОМ УЈЕДАЛА,
ТАЈ СЕ БОЈИ КАСНИЈЕ ГУШТЕРА!
ПА САМ ПОТОМ ШЉЕГЛА ДО СЛАТИНЕ,
ОНЕ ВАШЕ СТАРЕ ПОСТОЈБИНЕ,
НАВРАТИЛА ГРОБЉУ РЕПЕШИЦИ,
СВЕКОЛИКОЈ СТАРОЈ КОСТУРНИЦИ,
ВЈЕЧНЕ КУЋЕ СВЕ САМ ПРЕГЛЕДАЛА,
И ПОЗДРАВЕ ЊИМА ПРЕНИЈЕЛА,
ОД ВАШЕГА ПРЕТКА ВАСА СТАРА
ЉЕВОРЕЧКОГ СОКОЛА – СЕРДАРА,
КОЈЕГ ПАМТИ ЦРНА ГОРА МАЛА!
КОЈИ НИКАД УМРИЈЕТИ НЕЋЕ,
ДОК СЕ ЗЕМЉА ОКО СУНЦА КРЕЋЕ!
ПРОЂЕ ВРЈЕМЕ, БРАЋО МОЈА МИЛА,
ТУЖНИМ ГЛАСОМ ПРОГОВОРИ ВИЛА,
ТРИ СТОТИНЕ И ШЕЗДЕСЕТ ДАНА
ИСТО ТОЛ`КО И БЕСАНИХ НОЋИ,
ДОК ПРОНАЂОХ МЕРМЕРНУ ЛИТИЦУ
И НА ЊОЈЗИ МАЈКУ НЕСРЕЋНИЦУ.
ТУЖИ СИНА, КОМОВИ СЕ СЛЕЖУ:
ЉУДСКИ ТИ СЕ ЂЕЦА ОДУЖИШЕ,
СПОМЕНИКСКРОМАН НАПРАВИШЕ,
ОД ГРАНИТА, ТВРДОГА КАМЕНА,
КОДСВОЈЕГАБРАТСТВА И ПЛЕМЕНА,
У СЛАТИНУ, МЕЂУ ЉУДЕ СВОЈЕ,
ВЕЉА СЛОВА НА СПОМЕНИК СТОЈЕ.
ТУСАМ,БРАЋО, ЈА МАЈКУ СЛУШАЛА,
И НИСАМ ЈЕ ТАДА ОМЕТАЛА.
КАД,МЕ ВИЂЕ, КА` ДА СЕ ПОСТИЂЕ,
ШТО ТОЛИКО ЖУЧИ ПРОСИПАШЕ
И ШТО СВОЈЕ ИЗГРЕБАЛА ЛИЦЕ,
КА` ШТО РАДЕ СИЊЕ КУКАВИЦЕ.
САД ЋУ МАЈКО, ЈА ТЕБИ ЗБОРИТИ,
РЕЧЕ ВИЛА И ПРИКУПИ КРИЛА:
ПУНА КУЋА ЂЕЦЕ ОСТАНУЛА,
НИСИ, МАЈКО, ТО ЗАБОРАВИЛА?
КАКО ЗБОРЕ ЧЕЉАД ЦРНЕ ГОРЕ,
ДИВНИ ПОРОД БЕЗ МАНЕ И МОРЕ,
МЕЂУ ЊИМА ВИДРА, СНАХА ТВОЈА,
БОГ ОБЕЋА ЗДРАВЉА САЧУВАТИ,
ДОБРА БАКО, ТОГА СЕ ПРИСЈЕТИ!
А САД БРАЋО, ЈОШ ОВО ЋУ РЕЋИ,
МОРАМ ДРУГОЈ ЖУРИТИ НЕСРЕЋИ,
ЈЕР УЛОГЕ КАДА ЈЕ ДJЕЛИО,
БОГ ВЕЛИКИ ТО МИ ОДРЕДИО.
ЈОШ НЕШТО БИ МАЈКУ ПОДСЈЕТИЛА:
СМРТ МЛОГИМА ЗНАЧИ УГАСНУЋЕ,
ТВОМЕСИНБЕСМРТНОСТ ЗНАЧИЋЕ!
ТИ ОБРИШИ СУЗНЕ СВОЈЕ ОЧИ
И НА НОГЕ СТАРАЧКЕ ПОСКОЧИ,
ДЕПОСЛУШАЈ ГУСЛАРШТАЋЕ РЕЋИ:
САМОШТО САМ БРАЋО ПОМИСЛИО,
ДА ОДМОРЕ СТРУНЕ НА ГУСЛАМА,
КАД ЕТО ТИ ПОСЕСТРИМЕ ВИЛЕ,
СВЕ ХИТАШЕ, МЕНИ ГОВОРАШЕ:
ЧУЈ ГУСЛАРЕ ОД КРАЈИНЕ СТАРЕ,
ГУСЛЕ СЛАВНЕ,ЈОШТИ НЕ ОДМАРАЈ,
ДЕ ЈОШ МАЛО МАЈКУ РАЗГОВАРАЈ,
РАЗАБЕРИ ЦРНЕ ЊЕНЕ МИСЛИ,
НЕКНАСВОЈЕПОТОМСТВО ПОМИСЛИ,
НЕКСЕ,,МИСЛИ,,ГЛАВЕМУДРЕ СЈЕТИ,
,,БЛАГО ОНОМ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ,
ИМАО СЕ РАШТА И РОДИТИ,,
ПРЕДАК ЈАНКО НА ЦАРИНИ ПАО,
И ПО ЊЕМУ ИЗВОР СЕ НАЗВАО,
У РОВАНСКОЈ ЗЕКО СИН ТВОЈ ПАО,
И ПО ЊЕМУ ТАКО СЕ НАЗВАО,
КОЈИ НИКАД ПРЕСУШИТИ НЕЋЕ,
ДОК ПЛАНЕТА ЗЕМЉА СЕ ОКРЕЋЕ.
ЈОШ ПУТНИЧЕ ПЛАНИНИ КАД ПОЂЕШ,
У РОВАНСКУ ГОРУ КАДА ДОЂЕШ,
КОД ИЗВОРА ТИ СЕ ЗАУСТАВИ,
ПОПИ ВОДЕ, ПА ОНДА НАСТАВИ,
ПРИСЈЕТИ СЕ ПЛАНИНЦА ПЈЕШАКА,
ПОШТЕНОГА ЧОВЈЕКА ГОРШТАКА,
НЕНАДАНО ЖИВОТ ИЗГУБИО,
У НАЈЉЕПШЕ ДОБА КАД ЈЕ БИО,
ЂЕ СУ ЉУДИ ВАЗДА ОДМАРАЛИ,
СА ИЗВОРА ЛАДНУ ВОДУ ПИЛИ,
ЂЕ ХАЈДУЧКЕ ЧЕТЕ ЗБОРОВАЛЕ,
И БАРЈАКЕ СЛОБОДЕ НОСИЛЕ.
ТУ МУ ЂЕЦА ЧЕСМУ ПОДИГОШЕ,
У КАМЕНУ ЛИК МУ УКЛЕСАШЕ,
ТАЈ СЕ ИЗВОР САД ЊЕГОВ НАЗВАО,
И ВЈЕЧИТИ СПОМЕНИК ОСТАО.
ТО ОСТАДЕ БОЛНА УСПОМЕНА
ЕЈ, ДОК НАРОДА ТРАЈЕ И ВРЕМЕНА.
|
