На хиљаду и осме стотине
а педесет девете године
Црној Гори Липово припаде
али Турци колашинци таде
без прољећних осташе катуна
па је чешће бивало побуна
јер шездесет дође породица
све јунака чувенијех злица
од Мораче двије и Роваца
све познатих турских зликоваца
Вукалица Шуњов Драшковићу,
Мијаилов Васиљ Вуковићу
и Савићев Лако Јанкетићу,
Радојевић Богић барјактаре
пушконоше прослављене старе
који славу на пушку добише
па у граду Турке затворише
контролишу излазе из града
из турскијех кула и посада
докле Турци склопише примирје
нико смио зауставит није
за Бијело Поље и Беране
рад' набавке робе иди хране.
Док’ примирје Турци погазише
на липовску групу ударише
кад су били у село Блатину
четворица путника погину,
а остали мушки отпор даше
нападаче храбро дочекаше
десет мртвих а двадесет рањено
па се Одбор мировни покрене
обадвије састаше се Владе
и свак своје представнике даде
да се кривац пронађе нереда
па три дана одбор засиједа
саслушаше Анђелића Лаза
који праву истину доказа
с турске стране Селмана Арвата
Одбор пише али не прихвата
па пошто се не усагласише
Црногорци одбор напустише
и пођоше код Николе књаза
а Трипко им Гавриловиђ каза
да су Турци Липово напали
и да војска све пред собом пали
Миралаја Салих-бега слуша
који својом вјештином покуша
да Липово спали и освоји
Колашину опет да припоји
али храбра Липоваца чета
Турску војску на Мрамору срета
Драшковиђу, Шуњов, Вукалица
бритку сабљу вади из корица
па пред четом као хајдук плану з
а њим Васиљ Вуковиђ допану
и стотину Липоваца с њима
храбри отпор давају турцима
положај се неоступно брани
док' стигоше Доњоморачани
нападоше са лијевог крила
у прве је пушка погодила
Симоновиђ свештеник’ Андрију
Морачани храбро напредују,
а Драгиша Перков Меденица
кличе, гдје си Шуњов Вукалица
ево ти је стигла десна рука
враћамо ти Турке преко Чука,
а Бошковић Бајо кад сазнаде
да Миралај Липово нападе
по хитноме поступку нареди
да се чета Речињана среди
нек' с плотуном Колашину креће
Миралају јасно бити неће
шта се ради и шта се догађа
сам са собом биће да се свађа,
а ми ђемо користити прилику
у нереду ударити' крвнику
турску војску Колашину врати'
и Липово опет сачувати.
У том боју на измаку дана
стиже чета Горњоморачана
под командом Мијатовић Луке
Бег се Салих нашао на муке
он дочека и храброг отпора
сва се Црна прикупила Гора,
Влаховићу Миро с Ровчанима,
а Миљанов Марко са Кучима,
Миљан Вуков с Васојевићима,
бан Церовић дошо с Дробњацима
с Дробњацима и са Ускоцима.
Мартиновић Јово капетане
са два топа положаје бране.
Кад Миралај грдне виђе јаде
хитно војсци наређење даде
да се одмах Колашину врне
ал' не може без судбине црне
Црногорци кад то опазише
па к'о горски вуци навалише
педесет су Турака убили
а стотину и више ранили
сву архиву турску уграбили
и оружје разно покупили
код Манитог Прла и Мрамора
заробише стотину шатора
стопедесет коња седланика
докле траја метеж и паника
заробише шатор Миралаја
могао је паша без белаја
но му ђаво без џулусе неда
сада пропас Колашина гледа
опкољен је са свакоје стране
Црногорци достојанство бране
јер недају своју ђедовину
него зашто Турци залуд гину.
Књаз Никола кад ово сазнаде
хитно војсци наређење даде.
„Да се одмах кућама разиђу,
а спорно ће мјесто да обиђу
представници с обадвије стране
с наше стране Митрофане Бане
и војвода Пламенац Илија
и Бошковић Бајо, љута змија,
а са турске одређен је стране
Ефендија Миралај Османе
са њима ће бити Тахир паша
свак' се мора достојно понаша'
кад се буду срели и састали
и извјештај када буду дали
да су Турци напали Липово
када султан сазнаде за ово
он ће чврсто вјерујем у њега
лично позват Миралаја бега
наредит' му ферман да напише
да Липово неће дират' више“.
Кад књажеву наредбу добише
по наредби одмах поступише
сваки својој вратио се кући
остадоше Турци кукајући
јер видјеше пропаст царевине
Тешко војсци која џабе гине.
|
