Једно јутро прије зоре ране
Милошевић уста Миловане
Па синовца Милоша позива
И каза му шта је у сну снива
Да у сиње упадоше море
Не видјеше више Црне Горе
Још овако Милошу говори
..Моји пусти остадоше двори
Убише ми сина јединика
Јединога мога наследника
Имао сам срећу врло лошу
Па се бојим и теби Милошу
Ако ли је сану вјеровати
Данас ћу се са тобом растата
Јер ја идем и овога дан
Да Милету пратим капетана
Стријељан је на Брезу крваву
Јуначки је изгубио главу
Треба данас у Присоју бити
Његовом се гробу поклонити"
Тада Милош Милошевић вели
Да са њиме ићи и он жели
„Узећемо Лазовић Радоја
То је човјек од јуначког соја
Ми тројица с четом би се срели"
Тако њему храбри Милош вели
Спремише се три добра јунака
С пиштољима али без пушака
Јер је сада слобода настала
Четничка се ордија распала
У Присоју на жалбу су били
Предвече се кући повратили
Камион се уз Трешњевик пење
Савладава успон и камење
Бензин тјера челичну машину
Уз Трешњевпик, проклету планину
С њим управља, Лазовић Радоје
Способности показује своје
Код Радоја Милован сјеђаше
И планину Комове гледаше
Он размишља што је накад било
Са швабама када се ратило
Кад су швапске чете јуришале
Против наше Црне Горе мале
Милован се сјећа оних дана
Његова је чета одабрана
И батаљон швапски уништила
Кад је борба на Мојковцу била
Па капетан жали што не може
Партизанску војску да поможе
Да покаже спремност официра
Нити може да се активира
Ал' године своје учињеше
Милован је остарео више
Машина га Трешњевиком вуче
У то пушка издајничка пуче
Кад камион на брдо изађе
Ту се банда издајничка нађе
Из засједе пушке опалише
Лазовића возача ранише
Рањен возач камион укочи
А Милован из кола искочи
Вади валтер никога не биђе
Јер издајник из заклона гађе
Са валтером ватру оборио'
Издајник се добро заклонио
Из засједе плотун опалише
Милошевић Милоша ранише
Рањан Милош парабелум пали
Одакле су зликовци пуцали
Ал' се банда добро заклонила
Па је јаку ватру отворила
Кад погибе Милош у планини
Слушај, друже, о даљој судбини
Милицајац соко и делија
Бјелановић то бјеше Илија
Из кола је одмах искочио
И пут банде ватру отворио
Храбро момче, све ће да учини
Да растјара банду у планини
Зликовачка група бјеше јака
Брзу паљбу сипљу из пушака
Бјелановић Илију убише
На рањене борце навалише
Милован се сав у крви гуши
Цијев му се од валтера пуши
Смртно рањен, тешко да се бори
И последњу ријеч проговори
,,Из засједе може убит свако,
Издајници не бије се тако,
Одметници, зар се тако рати
Из засједе у људе пуцати
Што каљате образ Црној Гори"
Капетан им Милошевић збори
,,3ашто мене на мегдан не звасте
И војничку могућност ми дасте
Да се с вама војнички огледам
Без замјене никоме се не дам
Али ви сте неваљала стока
Убијате људе из потока
Ја сам био на Мојковцу граду
Официрску имао команду
И знао сам против кога ратим
А сад не знам од кога да платим
За чи рачун убисте ме сада
која вас је послала каманда"
Задатак је банда испунила
Кроз шуму је даље одмаглила
Не чекаше КНОЈ-а јединице
Пут Албанске бјежаху границе
Црни гавран са Кома полеће
Хита тамо гдје има несреће
Јер он радо такве гласе чека
Да родбини јави издалека
Па полеће у Опасаницу
Милошеву тражи несретницу
Па се вије око њеног стана
Прије зоре и бијела дана
Кад Јованка угледа гаврана
Код куће се задесила сама
Гледа птицу куд ће да полети
И у чуду нешто се присјети
Па је црну птицу упитала
Што на њене дворе бјеше пала
Зашто паде ти на моје дворе
Само ћутиш и слутиш најгоре
Тада птица тужно проговори:
,,Твоји су се зацрнили двори
Ти. Јованка, своју дјецу пази
Милош више жив ти не долази
Он погибе у подножју Кома
Више неће гладат' свога дома
Кукавица из засједе бије
Могао се замијенит није
У одбрани све је учинио
Милована да би заштитио"
Тад се птица назад повратила
Звук мотора уз Тару се чула
Донесоше три мртва тијела
Маса их је небројена срела
Јованка се на камион пење
Виђе мртве ко' тврдо камење
Мужа свога и свекра познаде
У несвијест од жалости паде
Велики је задесише јади
Ситна дјеца, не зна шта да ради
Јер изгуби свога домаћина
Цијела се окупи родбина
Жене туже, а лелечу људи
Од жалости и камен се буди
Миловану кад ћерке стигоше
Те га своме дому понесоше
У црно су као кукавице
Одавно су сестре безбратнице
Јер су свога изгубиле брата
А данас им погибе и тата
Мушке главе у кући не оста
Ту је јада породици доста
Убише их срамне кукавице
Свога рода тешке издајице
И ако је стари Миловане
Њега жале ко' у младе дане
Кад му сабља висаше о куку
У бившему официрском пуку
И Радоја жали народ цио
Јер је људска величина био
И Милоша жали народ цио
Јер је прави комуниста био
Бјелановић жаљаху Илију
Млада момка и зорна делију
И ако је за женидбу био
Са црном се земљом саставио
Браћа му се у црно завише
А његову младост ожалише
Сахранише сва четири борца
Прави лик су били Црногорца
Говорници редом наступају
Своја лица у сузе купају
Износе им све људске врлине
Од њихове старе постојбине
И рекоше нека им је слава
И вјечита јунацима хвала.
|
