Четрдесет и прве године
зачула се јека од планине
Са, врх Баља и од Сјекирице
Чије оно бјеху јединице
Што пуцају и галаме тада
Каква радост код те војске влада
Заплака се на Чакору вила
Што бијаше рано подранила
Да прегледа према Виситору
И прегледа планинама, гору
Гдје се групе партизанске вију
Да л' ће прећи Чакор за Србију
У кукању вила одговара
Срце јој се од жалости пара
Па кад стаде редом казивати
Да не може човјек вјеровати
„Рујна зора са истока ,руди
Кад избише непознати људи
Зелена им бјеху .одијела
Стража их је четичка подвела
Црни шпијун пред војском хиташе
Мисли да га нико не виђаше
Талијанску робу обукао
А на очи капу натукао
Па се вуче к'о да нешто краде
Тако подли издајници раде
То бијаше изрод од старина
Из Сеоца проклета мрцина
Па кад војску у катун доведе
Прије зоре постави засједе
Подранила Крџић Радосава
Јер код стана десила се сама
Да донесе воде са извора
И да спреми храну за мајора
И доктора Крџић Миливоја
Но, слушајте, драга браћо моја,
Радосава никога не виђе
Док издајник са леђа јој приђе
Па је хвата рукама за уста
Да не може гласове да пуста
Свезаше јој наопако руке
И тешке јој задавају муке
Да прокаже Јанковић. мајора
И доктора Крџић Миливоја
Тад' се сјети поносна одива
Па да не би војску затурила
Пут планине руком показала
Гдје је шума букова листала
Да се тамо партизани крију
Али да су пошли за Србију
Да у катун нигдје нико нема
Само која остарала жена
Стаде вика- пуцањ и галама
Код Љубића у планини стана
На спавању нађоше мајора
И доктора Крџић Миливоја
На мајора петина скочише
У рвању док га освојише
Свезаше му наопако руке
Па им тешке задаваше муке
Кад свезаше два људска сакола
Јечи народ од тешкога бола
Неда мајор да се малтретира
Најстаријег тражи официра
Да војнички са њим преговара
Свезанијех руку без ханџара
Кад официр пред мајора. стаде
У несвијест замало не паде
Када виђе људског горостаса
Каквог лица, каквог мушког стаса
Петокрака на капи му сија
Поред њега сабља дамаскија
Он од страха разрогачи очи
Па у назад три .корака скочи
С њим разговор не хтје да замеће
Већ нареди да колона креће
Свезане их воде низ планину
Не дају им нигдје да почину
Док дођоше у Андријевицу
Стрпаше их у ледну тамницу
Па весеље издајници чине
А не мисле на људске врлине
Кад ујутру осванула зора
Изведоше Крџића доктора
Нуде њега да му дају плату
Од фашиста из Рима послату
Да лијечи војску Талијана
И да буде против партизана
Али доктор нехтје да говори
Неће као слуга да их двори
Најзад, доктор крвницима збори
Као ватра јунак проговори;
,,Није лако кукала вам нана
преварити једног партизана
Партија је мене васпитала
Да се борим до последњег дана
Док се опет до слободе дође
Макар данас погинуо овђе"
Виђе крвник камо доктор гледа
Да се лако преварити не да
Па изводе Јанковић мајора
Што га нема наша Црна Гора
Донесоше кафу и ракију
Шепуре се, лукаво се смију,
Па са њиме говор започеше
Занимљиво посматрати бјеше
Њега моле, тврду вјеру дају,
Велику му плату обећају
Да он војску четничку формира
И положај који хоће бира
Јелена ће све што треба дати
Да им краља из Лондона врати
— — — — — — — — —
Главна личност бићеш Црне Горе
Тако њему Талијани зборе
Ал' се мајор преварита не да
Јар крвника испред себе гледа
Комесар га кобајаги двори
Тад Јанковић мајор проговори
„Жао ми је што ме преваристе
На спавању мене ухватисте
Знај, те скоти, да ми није лако
Кад слободу изгубих овако
Тешко ми је. што могућност немам
Да покажем колико сам спреман
Памтио би када мене срете
Пола би ти уништио чете
А сад ево па шта хоћеш ради
Кад ме тако страшно изненади
Слуга ваша, вјеруј. нећу бити
Па да ћеш ме одмах објесити
Имам звање вишег официра
Неком не дам да ме малтретира
Оружјем ме мушки стријељајте
Јар сам бољи војник од вас, знајте
Народу сам вјеран и партији
Тој народној чврстој гаранцији
Крв ће наша некад узаврети
Партија ће све нас да освети
Издајник ће издајник. остати
Увијек се прстом казивати
За гроб вам се неће никад знати
Тако прође ко с народом рати"
Са мајором кад прођоше лоше
Радосаву Крџић изведоше
Да окриви Јанковић мајора
И доктора Крџић Миливоја
Обећаше слободу јој дати
Ако хоће борце нападати
Ал' је ова Црногорка стара
Неће себи образ да окаља
Вољела је с њима погинути
Него срамно и даље живјети
Окреће се храбра жана к њима
Па овако рече крвницима
,,Сада видим да се мријет мора
Ја доктора жалим и мајора
Поносно ћу у смрт да похитам
За милост вас никакву не питам
Жена јесам, али образ имам
Обећања никаква не примам
Мени ваша слобода не треба
Нећу примит свачијега хлеба
Јавно желим да докажем свима
Да поносно гинем с јунацима"
Радосава кад вани изаће
Ту шпијуна у ходнику нађе
Прислушкује шта ће с њима бити
С братском крвљу образ да закити
Радосава залет учинила
Свезаном га руком ударила
Па га пљуну и овако рече
,.Мислиш кући да идеш довече
За ово ће комунисти знати
Твоја глава ово ће да плати
Јер издајник данас слатко једе
Ал' не може стигнут да побједе"
Кад виђеше талијанске слуге
Да са њима бит не може друге
Преко ноћи о свем вијећаше
Те пресуду смртну донесоше
Кад је рујна засијала зора
Изведоше Јанковић мајора
И доктора Крџић Миливоја
Радосаву Крџић извадоше
А четничку стражу поставише
Доведоше свезане јунаке
Гдје су ноћу ископали раке
Пресуду им. смртну прочиташе
Ал' се борци од смрти не плаше
Већ поносно прилазе ка гробу
У младости, у најљапшем добу
Заједнички борци узвикују
Издајнике и грде и псују
.,Ми поносно умиремо сада
Нека народ и партија влада"
Стријељаше Јанковић мајора
И са њиме Крџића доктора
Радосаву Крџић стријељаше
Мисле народ са тим да заплаше
Глас се зачу уз долину Лима
Свако каза својим рођацима
Па глас стиже до брда Чакора
И цијела дозна Црна Гора
Погибоше два најбоља сина
Јечи пуста, гора и планина
У народу пјесма је настала
Традицију да би очувала:
,,Ој докторе Миливоје
Излијечи ране своје
Ране своје и мајора
Да не кука Црна Гора".
|
