Тридес шесте, седмога јануара
Каква ли се оно буна ствара
У Пешцима, код куће Лакине
Глас се чује наше омладине
Комунисти из Беранских села
Заказују с програмом сијела
Да напредне брошуре читају
И да тако младе васпитају
Да се боре противу фашиста
Директива бјеше комуниста
Сто педесет, па и нешто више
У Пешца се ноћу окупише
Око куће поставише страже
Полицији да се не докаже
Само позван може да улази
Стражар стоји и опрезно пази
Кад је било око десет сати
Омладина миро програм прати
Мрачна ноћ је, а муња сијева
Бранко узе гусле, да запјева
Кад јекнуше на гуслама звуци
Пред кућом се зачуше јауци
Полицију стражар заустави
А у кући омладини јави
Да крвави жандари долазе
Нек се од њих комунисти пазе
Али жандар нож на пушку стави
На стражара као звер навали
Заметну се борба неједнака
Комуниста и младих момака
Каплар пушку у народ опали
Те он Магду Вешовића рани
Паде Магда у собу рањена
Крв се проли по патосу њена
Дјевојка се од рана превија
Ко' у огањ кад упадне змија
Кад то Мирко Вешовићу виђе
До рањене сестре тада приђе
Плану момче, ко' муња с планине
Па дохвати мотку из врзине
Он жандара за оружје хвата
Од куће се отворише врата
Омдадина из куће излази
А момцима снага придолази
Па камењем каплара линчују
Из руке му пушку отимају
Глас се чује младах комуниста
,,3ар је таква људска савјест чиста'
Да пуцају у невине људе
Је ли тако морало да буде"
Кад жандара моткама убише
А његову пушку однесоше
Одметну се група омладине
По шумама у наше планине
Од жандарске акције проклете
Што каплара мисле да освете
Опсадно су прогласили стање
Не помаже више људско знање
Већ патроле озбиљност схватају
Одметнике хоће да хватају
Осамдесет, па и нешто више
Омладине, власти похапсише
Четрдесет бјеше дјевојака
Од поштења примјер бјеше свака
Жандари их муче у затвору
Примјењују тактику најгору
Да дознају ко уби жандара
Али нико уста не отвара
Хехтједоше другове одати
Нит' жандари могаше дознати
Ко је главни покретач акције
Нити ко су чланови партије
Ту жандари отпоре пружају
Још стојећу војску ангажују
У Бјеловац шуму изнаде села
Патрола се с Мићовићем срела
У Бранка је жандарева пушка
Што га уби чврста рука мушка
Мићовића Бранка ухватише
У затвор га највише мучише
Сви жандари на смјену га туку
Ал је Бранко свезанијех руку
Ако му је рука савезана
Он удари ногом капетана
Разјарени капетан насрну
Кад му Бранко ударац поврну
Тешке Бранку ударце зададе
Докле Бранко у несвијест паде
А остали што у шуми бише
Истражном се судији јавише
И директно у затвор падоше
А жандари за то незнадоше
У затвору кад их доведоше
Ланцима их гвозденим свезаше
Оковаше комунисте младе
Али они не губљаху наде
Затражише робијашка. права
Да се прима од родбине храна
Та им права жандари не дају
Ван затворску храну да примају
У затвору одлуку доносе
Да са глађу властима пркосе
Па штрајкују неколико дана
Не прима се ни вода ни храна
Дјелимично, нешто им признаше
И судски им процес убрзаше
Кад власт дозна да су комунисти
Прекаљани борци и марксисти
Суд, жандари, пронађоше згоде
Прикупише из села изроде
Који ће их што боље напасти
Тако раде буржуаске власти
Под истрагом дуго их држаше
Па их судском вијећу предаше
Двадесет се адвоката јави
Да бесплатно комунисте брани
Ал' не даде режим и фашисти
Да се на суд бране комунисти
Већ напредне хапсе адвокате
Којима су директиве дате
Да одбране младе комунисте
Ослободе напредне марксисте
Суд поставља браниоце своје
Који чврсто уз фашизам стоје
Вијећаше седам-осам дана
Не узе се у обзир одбрана
Суд их казни, тако бити мора
По дванаест година затвора
А петина малољетни бише
По године три их осудише
Њих тројицу по једну годину
Осудише праву омладину
Буржуаска то ради држава
Још да губи сваки часна права,
За остале доказа. немаше
Само што их у притвор држаше
Четрдесте године при .крају
Комунисти директиву дају
Да се слуша савјет адвоката
Таква им је директива дата
Стадоше се бунит' у ћелији
Жалбу праве судској ревизији
Да се предмет размотри изнова
Нек се судска дозволи обнова
Ту партија директиву даје
Сам да Мирко у затвор остаје
Јер је Мирко жандара убио
И своју је сестру осветио
Суд поступак поново покреће
То бијаше негдје у прољеће
Пред суд Мирко Вешовић устаје
За убиство неће да се каје
Он устаје као јунак прави
Сву кривицу на себе навали
,,Ја сам главом жандара убио
Јар сам своју сестру осветио"
Осталима осуда се брише
Вешовића Мирка осудише
На робију од седам година
Далеко му бјеше домовина
У Нишки га затвор пребацише
Своју кућу да не види више
Када Њемци у Нишу стигоше
Политичке кривце стријељаше
Међу њима Вешовића Мирка
Што бијаше Црној Гори дика
Рођен бјеше у долини Лима
Ал је био примјер међу свима
Нек се с њиме диче пакољења
Док народа траје и времена
|
