Полећела два врана гаврана
Од долине Лима зеленога,
Право лете питому Биору
И падоше на бијелу кулу,
Баш на кулу Асан Ефендије.
Виђела их була Асанова,
Па овако њима проговара:
"Иште, тице, да вас Бог убије!
Мало вам је брда и долина,
Мало вам је дрвља и камења,
Да паднете, да се одморите,
Но кобите мога господара,
Господара Асан капетана.
Он је силну војску покупио,
Силну војску тридесет хиљада,
И с војском је јуче окренуо
Да удари прво на Полицу,
Да Полицу сву огњем попали,
Да ухвати до два Дедовића,
Једно Мира, друго Радисава,
Да их оба на колац набије;
Да ухвати Јоксимов Радула,
Да и њега на колац набије;
Да ухвати попа са Заграђа,
Да га цару на пешкеш оправи,
Е је влаше мудро и паметно,
Па би могло бити за кадију.
Но Бога ви, двије вране птице,
Виђесте ли двије силне војске,
Јесу ли се војске удариле,
Чија ли је војска задобила?"
Њојзи веле два врана гаврана:
"Ој Бога ни, було Асанова,
Ради би смо добро казивати,
Ма нећемо но како је било:
Ми смо јутрос од зелена Лима,
Виђели смо двије силне војске;
Војске су се јуче удариле
Погибе ти Асан капетане,
Погуби га Раич Миловане!"
|
