Протужела турска сиротиња
У долини Плава и Гусиња,
Уз кољено Али капетана
Из Гусиња града, бијелога:
Аман, дерман, пашо, господаре,
Ал’ помагај, али посијеци
Јер овако живјет’ не можемо
Од зулума војводе Миљана,
Од Миљана и Васојевића,
И другијех брдскијех племића
Од Вуксана Леке Драговића,
Од Ђукана Велишина сина,
И с Пеовца Боце Мићовића
Узеше нам луке и читлуке!
Не дају нам ситне четвртине;
Убијају аге и бегове,
А на име Шеховића Паша,
Погуби га Вуковић Миљане
Понесе му на Цетиње главу,
Њом дарива црна калуђера,
Да се власи главом изругују
И нуде му кахве и духана;
Па Башагу на врх Побљеника
Погуби га Вешовићу Вуко.
И остале аге и бегове
За које је Туркији познато.
Многе мајке у црно завише,
Удовице у род оправише.
Вај, помагај или посијеци,
Beh се зулум трпјети не може!
Кад је беже жалбу саслушао
Мисли силан што he и како ће.
Све мислио - на једну смислио,
Па дохвати лист књиге бијеле,
Бурунтију ситну накитио
И посла је у Стамболу граду,
На Султана цара од свијета
И овако њега поздравио:
„Султан царе, огријало сунце,
Пошаљи ми индат од Стамбола,
Нахија се бутун одметнула!
Одметну је Вуковић Миљане
Па не дају данак ни харача,
Нити нама ситне четвртине
Већ се од њих живјети не може!
Но и то би с јадом опростили,
Али они више јаде раде
Често бију аге бегове.
Овако се живјети не може,
Beh помагај или посијеци”.
Пошто ову књигу оправио
Чека џевап од свога султана,
Ал’ џевапа не би никаквога.
Кад Али-бег јаде наслутио
Да џевапа ни добити неће,
Калема се опет прихватио
Књиге шиље кршној Арбанији
Те фисове зове у индату:
Гаш, Крастенић, и Шаљу крваву,
Дукађинце, Пећ и Ђаковицу,
И Ругову крваву крајину.
Овако их у књиге поздравља:
„Ко је Турчин и турског имена,
И вјерује Мухамеда свеца,
Овамо те, ако Бога знате,
Да крваво племе покоримо,
Које нам се скоро одметнуло
А Миљана и Васојевиће”.
Па пошто је књиге оправио,
Одмах другу ситну накитио
И посла је питому Бихору
А на руке бегу Ћоровићу:
„Асан-беже, од Бихора главо,
Чим ти ситна падне на рукама
Купи војске што више узможеш,
Хитај с војском на Васојевиће,
Јер мислимо да им ударимо
И нахију фетом учинимо”.
Кад Асан бег књигу разумио,
Од земље је на ноге скочио
Књиге пише на четири стране
Те позива крајишнике Турке:
Прво зове Рожајце јунаке,
Па Пештерце, соколове сиве,
Сјеничане, крајишнике љуте,
А сам Асан Бихор покупио!
Када Турци хабер прихватили,
Купе војску који више може
И када се листом окупише,
Окренуше на Васојевиће,
А пред њима беже Ћоровићу
Вођа турски а крвник Србаља.
А кад Миљан хабер разумио
Да му хоће ударити Турци
На нахију и Васојевиће,
Хабер даде на четири стране,
Да окупи крваве Брђане:
Колашинце, Ровца и Морачу,
Бутун Куче и Братоножиће
А сам диже све Васојевиће,
Па у кумбул прикупио војску.
Арнаути силу покренуше
И стигоше Плаву и Гусињу
И пред војском племенски главари,
И са њима млади барјактари,
Ту се силна окупила војска.
Али-бег је војску прегледао,
Па главаре весело призива
И овако њима проговара:
„Шућур Алах, кад се окуписмо!
Одметнике сад ћемо казнити,
И под царску ногу покорити”.
Па пошто се војска одморила,
Окренуше пут Васојевића,
А пред њима силан Али паша,
И ето их низ Полимље равно.
Ал’ их Срби у пут сусретоше
У сред поља бојак започеше.
Боже мио, немила састанка!
Бој се бије, крв се пролијева,
Да је коме било погледати
Јатагани како сијевају,
Мртве главе како зијевају,
По Полимљу кроз поље крваво!
До подне се бише и крвише
Сила сили одољет не мога,
Док Турцима нови индат дође,
Те Брђане силом поломише
И многе им главе посјекоше:
Ту погибе Глигор Пижурица
Поглавица камених Роваца,
И дин-душман од Васојевића
По имену Лекићу Вуксане,
И још многи од боја јунаци.
Па већ Влахе ћерат’ не хтједоше,
Но се Турци натраг повратише!
Но сад да вам за Асана причам
За Асана и његово војску.
Истог дана у исто вријеме
Бег удари на Полицу равну,
На Полицу, влашку Пандурицу
Ал’ ту Асан лоше cpehe био
Сусрете га Миљанова војска
Од Нахије и Васојевића.
Јуначки се са бегом поклаше
И његову ћердисаше војску.
И сам беже у боју погибе
И Власи му главу посјекоше,
Посјече га Раич-Миловане!
И тако се љута битка сврши
С погибијом на обије стране:
Да се мегдан поново решава.
|
