Бјеше ведро, а изјутра слана,
а над Лимом магла свакојака.
Освануо свети Алесендро,
какав никад освитао није:
час омрчен, а час испрошаран.
Колика је земља Васојева
од Љешнице до села Ножице,
од високе горе Бјеласице
па до Беса увр' Проклетија
ђе се ђаво од ђавола крије
ђе сам ђаво ђаволу се смије,
свуд је огањ на огањ плануо!
Ниј' од воље, но је од невоље.
Навалио бијес одасвуда
на Будимљу, жупу Немањину,
ђе но јесу Срби Васевићи,
ђе но јесу Ђурђеви ступови
и свијетла Јефстатија црква;
ђе но јесу лучеваче цркве:
Ђе обредне, а ђе придворице,
ђе но јесте наше Ваведење,
Ваведење па и Вазнесење.
Oћe бијес да утре Будимљу,
оће бијес Полимље на гласу
и сувише Плава и Гусиња.
Што се чуло, то с' чувено каже:
oћe ђаво да коти ђавола
и нуди му оба Васевића
од настанка до српске пропасти
но и он се боји од Комова,
од црнога цара са планине,
са Краштице и са Злоречице
и са Лима, српске узданице,
понајпрве српске престонице.
Ту се бију муње свакојаке
а још расту Срби непокорни:
што Древљани, а што Волињани,
што ли опет Дуљеба јунаци
и Пољани од Кијева града.
Глас се крену уз Лим до Комова
да ћe Турци у Будимљу равну
од Турјака и од Јен - Пазара
а уз помоћ Скадра на Бојани
и Косова, српска разбојишта,
ђе Обилић нашпори Мурата
од учкура до грла бијела.
Но да видиш виле са Комова:
лети вила на Ком на планину,
па повика са цара планине:
"О чујте ме, браћо Васевићи,
око Кома српска узданицо,
око Кома српска расадницо
ето на вас силна Турска војска.
Oћe Турци право у Будимљу,
ђе но пуше куће приземљуше,
приземљуше и дубице старе
а сувише криваче пастирске.
Они oћe да затру Ступове
и свијетлу Јефстасију цркву!
Ко је јунак, словенскога рода,
нека иде у бој на Будимљу
и нек му је српски Алесендро!
Кад то чуо Брајотићу Вуче,
он окупи на избор јунаке
па га ето на брдо Крчево.
Заузео кланце и бусије,
ухватио стазе и пролазе
и за мегдан укопао људе.
Наиђоше Турци са свих страна:
иду пјешци, иду коњаници,
трубе трубе, бију добошари
а стријелци први у бој крећу.
Да је било коме погледати
како вришти сила измећарска
и како се на Васевић креће,
оће сила да се под њом стење
и да служи цару од Стамбола.
Но је срете племе Васојево,
а пред њоме Брајотићу Вуче
с јунацима из Васојевића,
који сами силу дочекаше
на десницу и на оштре ноже.
Вук посјече осамнаест глава
а остали како који стиже.
Крчево се направи Косово.
Попадаше аге и бегови,
попадаше коњи и коњици,
попадаше стрелни бојовници.
Стоји вриска коња по Крчеву,
стоји јека рањених Турака,
стоји ломот седла и самара.
Над мртвима закликташе орли
и гракнуше врани несретници.
Свуд засмрђе гора од Турака.
Турци сташе, натраг побјегоше,
а на скупу ријеч издадоше:
"Ово мјесто постаде Крчево.
кол то иде на Васојевиће,
они ћe му дворе похарати
и на рогу црн барјак побости.
Не идите на Васојевиће,
јер је уз њих свети Алесендро
и Новгород Невског Александра
што ј' чинио чуда с насилником!"
Но да видиш браћу Васевиће
они тврду вјеру учинише:
"Ко ј' Васевић на Крчеву био
и сјекао у боју Турчина,
тај да слави свога заштитника,
Алесендра словенскога свеца."
Како тада, тако и до сада,
и од сад ће, мислим, ако Бог да.
|
