БОЈОВИЋ је ПЕТАР родом
од Сјенице и Вароши
гдје се рађу витезови,
а не рђе и олоши.
Стари су му поријеклом
испод Кома од Берана
што нијесу без мегдана
мировали једног дана.
У бусије западаху
у познате уске кланце,
па стигоше у Сјеницу
да помажу србијанце.
Саво кнез је у Нахији
кад су дошли, одмах, био
по чојству се и јунаштву
у Сјеници прославио.
А ПЕТАР је наставио
традицију своју стару,
на крст часни заклео се
оштрој сабљи и ханџару,
да ће бранит част и вјеру
правду, слогу и слободу
и да ће се одужити
својем славном српском роду.
У бој љути пошао је,
као дјечак и питомац,
и брзо се прославио,
као човјек, као борац.
Цар је Руски Александар
Споменицу ПЕТРУ дао
зато што се вјечном славом
на бојишту овјенчао.
Шест ратова борио се
за одбрану идеала
од питомца, официра,
па до чина генерала.
Све од Срема па до Ниша,
Брегалнице и Сливнице,
успјешно су пролазиле
БОЈОВИЋА јединице,
легенда је остануо
славног нашег Српског рода,
војни Штаб му то признаде
па је посто и В 0 Ј В 0 Д А.
У руке је лично им'о
Аустријског Мекензена,
ал' од чојства и јунаштва
ПЕТРУ ништа прече нема.
Па га пусти на слободу
нек' слободно човјек живи
рат је туђа самовоља
ми нијесмо зато криви.
Тог великог војсковођу
и ВОЈВОДУ гласитога
са Орденом наградише
ликом Орла Бијелога,
а краљ Петар кад умрије
Александар на власт стаде
па војводу БОЈОВИЋА
у пензију посла таде,
Нова Варош свом ратнику
како би се одужила,
на ТРГ ПЕТРА БОЈОВИЋ
Споменик је поставила,
зачуди се народ томе
војска, војне старјешине
што смјењују БОЈОВИЋА
и неправду зашто чине,
кад је прош'о шест ратова
сва ратишта и страхоте
па зар тако поступати
како може од срамоте.
А Скупштина Београда
борцу правде и слободе
Трг у граду назвала је
БУЛЕВАРОМ ВОЈЕВОДЕ.
нека млада покољења
опомиње кроз времена,
да без Српских витезова
ни слободе Српству нема.
А Србија док постоји
док је Крста и Божића
уз гусле ће гуслар пјеват
име ПЕТРА БОЈОВИЋА.
|
