Вино пију три горска витеза
код студене воде Вилујеве.
Вино пију, вилу дозивају
„Ће си јутрос, нагоркињо вило?"
Ево има три неђеље дана,
како Комом изгубисмо главу,
све тражећи Милошева Ждрала!
Виђају га на Вилује коло
свако вече кад Сунце за'лади,
нити пије, нити ишта ије.
С Кома гледа двије српске Васи,
хоће ли се која наножити
и кренути ка цркви Бањици,
ка Бањици и ка Грачаници,
ка Косову, Лабу и Ситници,
јер смо вољни, нагоркињо вило,
да видимо Милошева Ждрала.
Нећемо га по гори гонити,
ни фатати на уже хајдучко.
Богом ти се вељим заклињемо,
зло му неће бити од ајдука.
Сви те, вило, у глас заклињемо,
да нам пустиш Ждрала на солила.
Бисаге смо сољу напунили,
у приморју, у земљи латинској.
Прве даће Николић Оташу,
друге даће Колевић Комнене.
треће даће Батрићевић Томо.
Ждралу никад мањкат' соли неће.
Није шала, толико времена.
Ждрал се није досад осолио.
Њему, вило, није слатка трава.
а камо ли вода од живота..."
Вила ћути, ништа не говори.
Ал' не ћути Николић Оташу.
харамбаша из Васојевића:
„О, чу ли ме, Батрићевић Томо.
обор - кнеже из села Сјенице,
хајде право на вилин кладенац.
проспи соли около кладенца,
па запјевај из грла бијела,
чуће тебе лијепа ђевојка:
млад си, здрав си, момак си на гласу
невољу ће твоју разумјети,
без ње ждрала никад видјет' нећеш!“
„А ти, побро, Колевић Комнене
хајде право на пештер вилину.
проспи соли около пештери,
па запјевај из грла бијела.
Чуће тебе лијепа ђевојка;
млад си, здрав си, момак си на гласу
невољу ће твоју разумјети;
без ње Ждрала никад видјет нећеш!“
Подиже се Батрићевић Томо.
а за њиме Колевић Комнене.
Сви одоше уз Ком, уз планину
Сам остаде Николић Оташу
код студене воде Вилујеве.
По лицу га попанула туга.
а из очи креска ватра жива.
А да ти је чути и виђети
како Оташ по гори кликује:
„Богом, сестро, са Комова вило!
Ка' си ође у горскоме двору,
под јелама и под боровима,
на врелима Васевине старе,
у гнијезду обје српске Васи,
ђе селаци живе од искона,
па сва земља јесте Селакова,
прије смиља и дабоја црна,
да нијеси са Косова, вило,
ђе виђела. Милошева Ждрала?
Ждрал Милошев Комовима пасе,
затвара се у твоје пећине,
а с вечери пије воду ладну
да га нико од нас не опази.
Све се боји Васевине старе,
да Милоша откуд не пробуди,
па да опет језди пут Косова
и простране земље Шумадије.
Потков му је пао поодавно,
а седло је неђе затурено.
Ја намјерам да опремим Ждрала:
Потков ћу му дати од ваљања,
а седло ће подарити вила,
а хајдуци соли од приморја.
Ждрал ће, опет, бити од скопости"'.
Не би мало, ал, ето ти Ждрала:
поиграва преко горе чарне,
обикује Кола Вилујева
и кладенце Комом широкијем.
Све би рек'о и у све с' заклео
да Ждрал мисли да језди Косовом
и да носи Обилић Милоша.
Ждрал се напи воде са извора.
па прошета зеленом планином.
Мало пасе, а мало одмара,
а све гледа на горе хајдучке,
хоће л' ђе год виђети хајдука,
у Комове - хајдучке дворове.
А што ради Николић Оташу?
Он се даде за танкијем Ждралом.
Ждрал га виђе па му се приближи.
Гледају се дуги дан до подне.
Тешко бјеше Николић Оташу
да с' примакне Милошеву Ждралу
Ждрал се не да ником примакнути.
А ко ли му неболеће приђе,
Ждрал га гази првијем ногама
а задњијем баца низ планину,
а од њега паметира нема.
Тешко бјеше Милошеву Ждралу
да не приђе Николић Оташу,
харамбаши из Васојевића,
који уби бега Љубовића
и превјери Ивањиша кнеза,
за освету Стања Николина,
Проговара Николић Оташу:
„Богом, Ждрале, бриго Милошева!
Јутрос ме је огријало Сунце
када видим тебе поред себе.
Даћу теби потков од ваљања.
вила даће седло затурено.
а хајдуци соли са приморја.
Солила ће Комом начинити:
три по равном колу Вилујеву,
а остале како Лимо каже,
или какав Лимов - харамбаша
из зелене земље Васевине.
Ти ћеш добит' ноге са Косова.
Преносићеш од горе хајдуке
данас мене а сутра остале.
Ма немој се, Ждрале, одвојити
од два моја побратима стара:
од хајдука Кома Колевића
и сокола Батрићевић Тома.
Вјеран им је Лимо харамбаша,
а они су вјерни харамбаши.
Оба су ми ко Николић Бајо
или гавран с Дрине и Гласинца".
Ждрал се лати горе и планине,
Ждрал се лати, па се опет врати,
а хајдуци као браћа права
загрлише ждрала Милошева,
напише га водом са извора,
нахранише травом са Комова.
Нађоше му потков од ваљања,
ставише му седло затурено,
опремише за поље Косово.
Хвала вили што Лима помаже
и његову на гласу дружину!
Бог убио онога јунака
који нема вилу заштитника!
|
