Гледала сам са Љубана,
Ком је глава планинама;
Све Комове Сунце грије,
А Царине магла крије,
Гледала сам врх Бушата,
С Мићковом се рупом хвата;
Гледала сама бијелу цркву
Наврх била више Луку,
Гледала сам Широкара,
Гдје га ките два-три пара,
Гледала сам и Причеља
Ту ми срце бјеше жеља.
Слушала сама Поток вучи,
Како тече, како бучи.
Гледала сам Веље поље,
Кад је туђе, што је боље!
Гледала сам чобанице,
Како везу марамице.
Гледала сам Планиницу,
Изнад шуме на главицу,
Гледала сам и Ком пусти,
Гдје га кити облак густи.
Гледала сам врх од Кома,
Веље добро нашег дома
И лијепе чобанице,
Што пјевају на литице.
У Комове што се вије,
Хладан извор најљепши је.
Најљепше је у Комове,
У прољеће брат’ цвијеће.
|
