Повила се гора поврх Кома,
ни од вјетра ни од сунца љетња,
но од клетве лијепе ђевојке.
Она куне остарелу мајку:
„Бог т’ убио, остарела мајко,
што ме даде за самцом јунаком,
који нема брата ни једнога!
Кад се игра кола хришћанскога,
свака снаша до ђевера свога,
а ја јадна накрај кола сама!”
Говори јој њен драги Никола:
„Стани, драга, код кога ти драго,
само пази код ког немаш рашта”.
„А не лудуј, мој драги Никола!
Нема љета без Ђурђева дана
ни ђевера без брата рођена”.
|
