Овце чува чобанине,
Подно Кома у планине.
С њиме чува чобаница,
Та његова вјереница.
Колико су живовали,
Бјело стадо помјешали.
Па кад су се посвадили
Бјело стадо разлучили.
Овце чува чобанине
Подно Кома у планине,
Овце чува послушкује,
Драга моја гдје тугује.
О љубави говорисмо:
Треба љубав добро крити,
Надалеко макар бити.
Зачу цура гласе неке,
Па прескочи смрче, клеке,
Па прескочи смрче, јеле,
Да окупи овце бјеле.
Ћера цура бјеле браве,
Но неоте да јој јаве.
Ој јавите бјели брави,
Дабогда вас вуци клали.
Јер за љубав ви не знате,
Да ми свака поцркате.
С вите јеле ломи гране,
Да помјера бјеле браве.
Овце моје мој вереме,
Остадосте ви без мене.
Овце моје моја туго,
Ја вас нећу чуват дуго.
Ту је зора осванула,
Док је овце окупила.
Кад окупи бјеле браве,
Сједе момку покрај главе,
Сама собом цура збори;
Дивно ли те, боже, створи,
Од сјевера па до југа,
Љепшег немаш нигдје друга,
Црног ока дивног скока,
Баш те нема до истока.
|
