Скупише се у стара времена
Са простора српскијех племена
Постојбине, славних, Немањића
Из племена из Васојевића,
Из Дробњака и из Шаранаца
Из Мораче двије и Роваца
У јуначка Колашинска Поља
Да се гради српска богомоља.
На брзину Цркву саградише,
Па кад звоно на њу поставише,
За два дана и за ноћи двије
Звоно звонит престајало није.
Турци пиште, а буле кукају,
Моле Србе да звонит престају.
Под притиском Турци ферман даше
Српску цркву у Поља признаше.
Али Турци ријеч погазише
До темеља Цркву порушише,
А Срби је опет обновише.
На хиљаду и осме стотине
Деведесет и треће године
Граде Цркву Благовјештења
На свечаност, на дан освештења,
Позвали су Митрофана Бана ,
И од тада до данашњег дана
У Пољима сија Црква ова
Остварење наших прадједова
С Благословом нека тако буде
Племените да сабира људе.
|
