Све ме једна мала куне Комовима кроз катуне: „Мој драгане плаве косе, некадашњи мој поносе, некад си ми понос био, а сад си ме оставио! Што дозволи, леле мене, наша љубав да увене? Дугачки су дани љети, ми ћемо се пожељети”.
