Књигу пишу три комска хајдука,
па је шиљу у Херцеговину,
а на руке Пивљанину Бају.
Једно ти је Ташовић Стањиша,
друго ти је Сељаковић Коле
а треће је Отмичић Чаране.
У књизи му друштво говорило:
"Море, чу ли, Пивљанине Бајо,
и уз тебе сва дружина редом!
Ми смо чули, говоре ни људи,
да ћеш скоро на равно Приморје
и да оћеш да подижеш кулу
а уз помоћ дужда од Млетака.
Ми немамо вјеште неимаре
но ли само на глас сјекираше
који дижу од борова дворе.
Они, Бајо, подижу чардаке
по горама и по бреговима,
а на уском крај царева пута,
све на домак дабља подмашита.
Кад идемо на далеке путе,
од Комова па до Романије,
ја л'са Лима до земље Србије
или тамо до Ерцеговине,
а до куле бега Љубовића,
ми свудије конаке имамо.
У чардаке зиме зимујемо
и у њима остављамо благо.
Ако ли нас оћеш вјеровати,
ми имамо на усјек чардаке,
да их бијеш топом дуждевијем,
ја ли топом са сред Цариграда,
не би ти се за нокат мрднули.
Покрити су клисом боровијем,
два вијека могу потрајати.
У чардаке, по гори зеленој,
ми имамо доста чардаклија,
а још уз њих лијепе ђевојке,
све чардацим из горе хајдуци.
Кад гој Турчин низ Лим воду крене,
чардаклија, горски меанџија,
меанџија, друмски догањџија,
срета Турке, узима им благо,
а све редом убија ракијом.
Једнога су грдно опјанили,
па се данас око Лима прича:
"Џин Алија - уби га ракија!"
Они, Бајо, шиљу сталне гласе,
кад се крећу од Ипека Турци,
куд од Шкодре, од Босне крваве.
Топал-пашу одавно чекамо,
ја ли њега, ја ли му већиле.
Јуче смо се срели са Турцима,
ђе ћерају робље из Србије.
Били смо се љетњи дан до подне:
отесмо им робље од Србије,
од Србије и од Романије.
Отесмо им из зобница благо.
није горе од млетачког злата.
Ми одреда Турке исјекосмо.
Тукли смо их коцем и наџаком,
а под мач смо сваког ударили.
Нас не плаћа нико под Комове.
Што отмемо, то је наше благо.
Ми дајемо само боговину,
а харача никад и никоме.
Зато, Бајо, ако немаш блага,
ти ни јави да шиљемо благо.
Па ни, Бајо, немој зазријети
што ћемо ти нешто споменути.
Не сели се због турскога ћефа,
но хајд' к' нама право под Комове.
Дођи к нама, биће ти ко нама.
Нећеш тако, а ти по својему:
гради кулу и срећна ти била,
ма се чувај лукавих Латина,
и Турака, српскијех крвника."
|
