Под јелове сједох гране
да те чекам, мој драгане,
чекала бих још и више
но наиђе облак кише,
но наиђе облак густи
па из неба кишу пусти.
Јели гране прокопале
не могу те чекат, лале.
Под јелово сједох дрво
да напишем писмо прво.
То сам писмо ја писала
ластавицу дозивала:
Ластавицо птицо мила,
бил ти моја пошта била,
тајна писма преносила,
да одлетиш до Берана,
да поздравиш мог драгана.
Ако спава, пробуди га,
мјесто мене пољуби га,
пољуби га па му кажи
срце моје да га тражи.
|
