Нa Комове никог нема, Само једна вита јела, Само једна вита јела, И она је потамњела. Вита јела граном маје, А ја мислим драга да је. Више јеле гране крећу, На Комове више нећу, Ја планину гледат пусту, Врховима маглу густу.
