Top Navigation Example



ИДУ ЧЕТЕ СА КОМОВА

Погибија Баја Jojuћa и Бранка Делетића, народних хероја


Ком планина, Лиса равна. 
Лију сузе ових дана: 
Заплакаше горе ове, 
Жале своје соколове. 
Погибоше два јунака 
Које краси петокрака.

Саврх Кома вила кличе: 
Гдје си, Бранко, бољшевиче!
Гдје си, Бајо, гдје си, Бранко!
Изгријало сунце јарко.
Огријало све планине, 
Широм наше домовине.

Планинама Бранко зађе, 
Те Јојића Баја нађе.
Вјерног друга и сокола, 
Свога друга из свог кола.
Та два друга од милине 
Сретоше се уз планине.

Кад су били наврх села, 
Бајова их мајка срела,
Мајка срела, па им каже: 
Хоће ноћас да вас траже.
Но, синови, соколови, 
Вините се ко орлови.
Конак други потражите, 
Да младине ви спасите.
Траж’те конак и до Кома, 
Да би мајци дошли дома.

Ал’ у зору усред цика, 
Пуче пушка издајника,
Уби Бранка бољшевика;
Уби банда злих варвара 
Првог комског комесара,
И његовог замјеника, 
Компартије див-војника.
Друг Делетић паде Бранко,
Сјајан као сунце јарко,
И звијезда пуна сјаја, 
Дивна глава Јојић Баја.

Испод горе Смрчевице 
Убише их издајице, 
Априлскога једног дана,
А за рачун Талијана. 
Звјерском камом црног мрака, 
Уби нама два јунака, 
Пуна снаге и полета, 
Барјактаре нових чета.
Комски боре, друже Бранко, 
Тебе с Бајом жали свако. 
За вас Црна Гора јечи, 
У бој ране кад лијечи. 
На крв вашу изрод гази, 
Но, освета већ долази. 
Партизанске иду чете, 
Друга Бранка да освете,
Друга Баја и остале, 
Све другове, борце пале.