Ево многа прођоше времена
Док се пјесник поред Лима роди
То је пјесник из Крша Фемића
Испод ових гора и планина
Сијед старац осамдесет љета
Старост руку још те не омета
Све је досад сабирао вријеме
За јунаке људе и племена
Многи пишу како им је мило
А ја пишем све како је било
И не тражим награде ни дара
И увијек ћу причат истинито
За једнога јунак барјактара
Рмуш Ота са сред Шекулара
Дође вакат да издижу стоку
На ту Мокру лијепу планину
Али Ото има лош комшију
Па он први оде на планину
Ал’ је Ото добар јунак био
Па ископа шанце и јендеке
Да у њима он чека руговце
Да му бјеле не плијене овце
Пете ноћи Руговци дођоше
Издаље их Ото опазио
Када му се примакоше близу
Диже пушку и оку примаче
Обарача само прстом таче
И он пушку његову опали
И једнога од прве обали
Сам се бори преко цијеле ноћи
И немаде ниоткуд помоћи
Сам се јунак бори у планини
У планини великој пустињи
Нит је спаво нити дријемао
Но на пушку њих је дочекао
Кад ујутру осванула зора
Двадесет седам мртвих око тора
А што поби Ото руговаца
Недаде им плијенит оваца
А сјутра дан издигли рођаци
И остала браћа шекуларци
О јунаштву Рмуш Ота чу се
Преко наших планина и гора
До обале Јадранскога мора
И Цетиња и града Котора
Књаз Никола чим је зато чуо
Ситну књигу брзо написао
Па је шаље у Васојевиће
У ломноме оном Шекулару
А на руке њиховом главару
Кад командир писмо је добио
Коверту је одмах отворио
Прочитао шта му књаз сад пише
Он не чека ни минута више
Него свога призва перјаника
Да му коња спреми седланика
И пођоше оба уз крајину
Изиђоше на Мокру планину
У њихових коња ноге лаке
Пред Отове дођоше конаке
Кад дођоше и Ота нађоше
Јер бијаше овце пријавио
Пријавио овце са попаске
Па са дјецом шалу започео
А кад видје свога капетана
Хитно уста на лаким ногама
Сједио је Ото на столицу
Кад угледа Ото њих двојицу
И одмах је хитно тумачио
Да сад нешто ново бити мора
Ил из села ил’ књажева двора
А када се они одморише
И планинске воде тада пише
Капетан му наредбу прочита
Да остави овце код рођака
Јер Рмуша има још јунака
Глас јунаштва његовога чу се
Да се спреми и на пут да пође
Да се јави код свог господара
Чим је Ото такав глас добио
Он се спреми и добро опреми
Добро своје притеже опанке
Па он лаке опружи кораке
Тако Ото са планине пође
И он здраво на Цетиње дође
Перјанику каза одакле је
Књаз господар он мене позива
Књаз устаде на ноге се диже
И он своме рече перјанику
Приведи га брзо мени ближе
Књаз устаде и срете јунака
Загрли га ка да му је мајка
И за царски астал засједоше
Кафу пише и дуван пушише
И по чашу лозове ракије
О јунаштву зборит отпочеше
Хвали Ото све Васојевиће
Е како се храбро вјечно боре
Да су тврди бедем Црне Горе
Тој бесједи књаз признање даде
Онда књазе на ноге устаде
Барјак красташ Оту даровао
И медаљу сликом Обилића
Највећега српскога племића
И московку пушку му дарова
Још уза њу стотину фишека
То је пушка нова дугоћера
То је она пушка брзометка
На дан ода убија човјека
И реворвер Црногорски уз то
И још доста даде му новаца
Да добави што више оваца
А сјутра дан Ото кући пође
С Николом се књазом поздравио
Лијепо га књаже испратио
Васојевиће браћу поздравио
Одкад Ото са Цетиња пође
Другог дана у Шекулар дође
Шекуларци сви се сакупише
Један барјак сад имају више
И велики шенлук учинише
Црногорско коло ухватише
И весеље веље учинише
Са планине кличе вила
Истина је ово била
|
