Кад је било ноћи на поноћи,
Поп Катана и Васојевићи
Запалише од воска свијећу
И милом се Богу помолише:
"Помоз Боже и свети Јоване
И сјутрашњи свети Алесандро
Па ћемо те славит до вијека."
А кад саба' зора ударила
И даница лице помолила,
Поп Катана и Васојевићи
На Клименте загон учинише,
И удрише на свога крвника
У табору на сред Побљеника;
На Крчево ту се смијешаше
И Клименти листом изгибоше,
Што претече у гору утече,
Понајприје Ђека војевода,
Рањен бјежи на коња брњаша
А стиже га Јука Јездимире,
Ману мачем, посјече му главу,
И узе му коња и оружје,
И донесе на Крчево равно,
На Крчево и равно и славно.
|
