Књигу пише Ђорђе од Србије
па је шиље на Цетиње равно,
а на руке Петру Петровићу.
У књизи му овако говори:
"Помоз' Боже, владико цетињски,
српска круно огњем опасана!
Но сам чуо у земљи Србији
да се Тахир на Србију спрема
и да oћe на Васојевиће
који су се дигли на оружје
па се нашли под мојим барјаком.
Ја сам жељан, српска круно златна,
да чинимо што досад нијесмо.
Нек се наше војске смијешају,
насред Лима, у Васојевиће.
Ако који на нас паша крене,
ја ли Нуман од Ипека града,
ја ли Тахир од Скадра крвава,
или Мемед од Гусиња града,
ја ћy послат Богићевић Анта,
војеводу за Васојевиће
да се крене к Лиму под Комове
и да дадне барјаке у војсци.
Код мене су, света круно златна,
три барјака из Васојевића,
три стотине вјернијех јунака.
Код мене је Лекић Радоване,
што лијевом сјече на мегдану.
Код мене је Никола Сајица,
па и Вуксан с ове стране Кома.
Код мене су шесет тамничара
из тамнице плавске и гусињске.
Један носи болту за појасом
И све чека пашу Пећанина,
Нуман пашу, љутога крвника,
да му болтом удари у главу
и он ти је неђе од Комова
одакле је Мутап војевода,
и окле је Љевак Радоване,
Шапоња га зову Васевићи,
биће да је јунак од мегдана.
Па те молим, српска круно златна,
ако Тахир на Васевић крене,
нек се крену браћа Црногорци
и на Лиму да се састанемо
и да наше окајемо старе.
Ја ћу тамо подигнути цркву,
насред Краља, у долину Лима,
да се знаде ко сам и од кога,
од племена, од Васојевића."
|
