Од кад тамјан дими и мирише
и Српска се историја пише.
рађало се у Србији људи
див јунака. челичнијех груди,
што бранише правду и слободу
славном Српству, православном роду.
Зар нечија историја има
да предњачи пред Српским људима,
што су често бивали у рату
с јунаштвом су задивили Спарту,
јер нијесу освајачи били
но с оружјем јуначки бранили:
част, државу, вјеру и слободу
и сан миран својему народу.
Да би били поносни пред Христом
часним су се заклињали крстом.
Живјели су сложно са народом.
а чезнули за златном слободом.
па ћу зато опјеват' племића
Перутиног ПЕТРА БОЈОВИЋА.
Тај потомак из Васојевића
што слиједи, лава. Обилића.
родио се У Мишевићима
дружио се стално са људима,
од Сјенице и Нове Вароши
презирао рђе и олоши,
а слушао од оца и мајке
за гласите људе и јунаке
и за царство Рашке и Србије
кудије се простирало прије.
Као дјечак сиромашног стања
за слободом српског рода сања.
јер га учи традиција стара
да протјера Турке са Златара
и да му се покољења диве
како Срби у слободи живе.
Сви су Срби великијех дјела
поријеклом из српскијех села.
Па кад ПЕТАР за оружје стаса
у јуришу борбених таласа
пун момачке снаге и полета
од непуно осамнаест љета,
имао је окршаја доста
и легенда својег рода оста.
По јунаштву и подвигу војном
и успјеху ратном многобројном
од питомца. генерал', војводе
шест ратова води до слободе.
Срце неда овоме' соколу
па је војну напустио школу
добровољно на ратиште оде
да се часно бори до слободе,
добио је из времена тога
Споменицу од цара Рускога
У српскоме-Бугарскоме рату
заслугу је имао признату
и у борби слободе Србије
Јужног фронта и Македоније,
С Куманова припада му слава
чин, из рата, доби генерала.
Пјешадију из Прве Армије
ни коњица могла стићи није,
а ПЕТРОВА војничка тактика
до ногу је потукла крвника.
У Срему је и на Колубари
као што су и његови стари
доказив'о шта јунаци раде
докле соко и рана допаде.
Због велике за слободом жеље
командова војсци из постеље.
А у битци на Кајмакчалану
јуначки је држао одбрану,
пролазио кланце и бусије
из Србије па до Албаније.
А послије Солунскога фронта
и ужаса ратних и страхота,
војни Штаб му сва признања ода
и БОЈОВИЋ постаде војвода.
Волио је српство и Србију
борио се за Југославију.
од питомца престајао није
до ВРХОВНЕ КОМАНДЕ АРМИЈЕ.
Са војском је био на терену
он опрости живот Мекензену.
Та борбена српска величина
преноси се са оца на сина,
зато ПЕТРУ изостало није
војно знање ратне стратегије.
Александар када на власт дође
ПЕТАР силом у пензију пође.
Чудише се војне страјешине
што неправду према ПЕТРУ чине
њиховоме великом саборцу
и слободе златне ствараоцу.
Да је рођен у времена стара
војвода би био код Лазара
с Муратом би с мачем разговора
разгонио хорде јаничара.
Да га срете Страхинићу бане
или витез Љутица Богдане.
или Трипко Котромановићу,
или с шарцем Марко Краљевићу,
или Милош што закла Мурата.
или девет Југовића брата,
или стари Југовић Богдане,
ил' да бане Мусићу Стеване.
или Реља од Новог Пазара,
ил' Јанковић Стојан од Котара,
или хајдук Старина Новаче,
или Јован Мићић из Мораче,
или Мирко Шујо и Новица.
или Лазар, војвода, Сочица.
или БУЛАТ Вуксан из Роваца,
ил' Мркоје сердар с Пјешиваца.
ил' да срете Павловић сокола,
ил' Пипера Пилетића Јола,
ил' из Куча Марка Миљанова,
ил' с Грахова Драга Обренова,
или дива Никца од Ровина,
ил' Миљана Вуковога сина.
ил' Вујовић Сима - Кођошију.
ил' Шћепана, Ђока и Илију.
или Петра Петровић владику
сваки би му прихватио руку
и честит'о ПЕТРУ на јунаштву
и великом људском прегалаштву,
што је прош'о шест велика рата
на преговор био дипломата.
врло скроман и врло одмјерен
врло добро код војске цијењен.
По одлуци био је правичан
изузетно храбар и тактичан.
борио се за част и слободу
омиљен је био у народу.
Скупштина је града Београда
због ПЕТРОВОГ јуначкога рада,
браниоца правде и слободе
Булевар је ВОЈОВИЋ војводе
дала име због почасти лаву
што је ратну заслужио славу.
На грудима овога сокола
стоји Орден Бијелога Орла
ратне 'значке и одликовања
то се само за храброст поклања.
Четрдесет и прве године
на браник је стао домовине.
Краљу Петру рече у Никшићу
ја са војском и с народом бићу,
ал' га њемци одмах заробише
и у кућни притвор притворише
добро Њемац Мекензена памти
па ће ПЕТРУ то добром да врати,
оставише у свом стану жива
ПЕТРА српског легендарног дива.
А четрдесет и пете године
неста' српски ненадмашни сине.
сахрањен је без војних почасти
о присуства београдских власти,
у Београд у својој гробници
гдје му вјечно одмарају предци.
Па је Нова Варош одлучила
и Споменик ПЕТРУ поставила,
на ТРГ ПЕТРА БОЈОВИЋ војводе
благо теби славни Српски роде,
када ПЕТАР умирати неће
православне док горе свијеће
и док Сунце са небеса грије
и докле је српства и Србије
и докле се Срби сакупљају
своје славне гусле да слушају
да им гуслар пјева о слободи
пјеват' ће се о ПЕТРУ ВОЈВОДИ.
|
