Ој комовске вите јеле, Што сте тако потамњеле, Што вас тако тама бије, Ко да љето дошло није? Ја планинске гледам стјене, У комовске магле завијене. У Комове крај стијене, Сједи мала чека мене. На Комове магла пала, Кад се дигне, доћ ће мала.
