Комовима што припада,
то се мени све допада:
смиље, биље и босиље,
цвијет јаблан, љубичица,
и по која чобаница.
„Чобанице, јање младо,
дај овамо своје стадо,
б’јело стадо дај овамо
да заједно ми чувамо”.
„Та бих стадо дојавила,
но ми не да мајка мила,
о јаду се забавила!
Је ли кадгод била млада
као и ми што смо сада?!”
„Мала моја, дођ’ овамо,
не могу те гледат’ тамо,
увену ми срце само!”
|
