Маргарито, бистра водо,
Ђевојачка разонодо.
Гледала сам Маргариту,
Љеворечку дивну киту.
Дивно ли је усред љета
Комовима кад се шета.
И љубити цуру младу,
Међ цвијеће, на ливаду.
Измеђ воде Маргарите,
Мала моја, оставих те.
Оставих те, луче бјело,
И ја одох на сијело.
|
