Ја сам, мајко, цура фина, Са зеленог Зелетина. Зелетино брдо веље, Срца мога пусте жеље. Вољела сам и вољећу, Једног момка више нећу. Остави ме, мој драгане, У најљепше моје дане. У планини младост труне, Све због тебе кроз катуне.
