Шетао сам једног дана
Врховима од Љубана.
Врховима од Љубана,
Покрај мала твога стана.
Ал код стана тебе нема,
Бјеху врата затворена.
Ти код стана не бијаше,
Сунце земљу не гријаше.
Ја са јеле сломи грану,
Те закити врата стану.
Нек ти каже с јеле грана
Да сам био код твог стана.
Нека знаде моје мило,
Да сам њојзи долазио.
|
