После битке на Косову
Турци Српство покорише,
Грабећи се по зулуму
Ко ће звјерства чињет више.
Па ћу зато стиховима
Један случај описати,
Како силан Бакин беже
Због зулума главом плати.
У Васово племе бану
Гдје се рађу врсни људи,
Тражи харач да прикупи
Да народу Српском суди.
Надао се да ће бити
Што науми, како рече,
Ко наредбу не поштује
Русе главе да сијече.
Сакупио бројну пратњу
Све биране тевабије,
Пљачка народ, тражи жене,
Срамота му ништа није.
Кад у Гњили Поток дође
Под шатором ологори,
Слуге зове: „Брже амо“
Па срдито проговори.
„Под шатор ми доведите
Ил ђевојку или жену,
Најради би био вала
Данас младу доведену.
Да је љубим прије Влаха
Да је Власи не галате
И хараче нек донесу
Да ме грдно не запамте.
Који неће да послуша,
Кажите му друге нема,
Морат ћу му због дрскости
Скинут главу са рамена“.
Када Мића и Илија
Рајовићи за то чуше,
Истог трена размислише
И брзином одлучише.
„Неће нама Бакин - беже
Пркосити и судити,
Морамо' му под шатором
Русу главу одрубити“.
А Милован то слушаше,
Па им рече: „Ја ћу бити
С друге стране од шатора
И у нужди прискочити“.
Поноћи се прикрадоше
До злогласног Бакин - бега,
Брзином га погубише,
И узеше главу с њега.
У поток су бацили је
Нек је кљују гладне вране,
Јер ће тако сјутра лакше
Од зулума да се бране.
Мислили су да ће бити
И истрага и побуна,
Па узеше Рајов појас
Сачувани, из бајуна.
Сви за појас ухватише,
Ко под Ћивот да се куну,
Да одати неће нико
Што на овом скупу чуну.
Па рекоше присутнима:
„Ко год сумња нека иде
У потоку, Бакин - бега
Да крваву главу виде“.
Но кад Турци поранише
И под шатор слуга уђе,
Виђе бегов труп без главе,
Страшан призор и бесуђе.
Телал виче: „Брже амо,
Некака је виша сила
Ноћас бегу под шатором
Русу главу одрубила.
Ко што Милош на Косову
Нашег цара обезглави,
Тај се призор ноћас ево
У Потоку Гњилом јави.
Ти потомци Обилића
Амо су се населили,
Нема снаге ни начина
Да доака њиној сили.
Ни од чега не презају
Нит имају од нас страха,
Ми клањамо и тражимо
Тобош помоћ од Алаха.
А опет смо поражени
Без главе нам царство оста,
Но бјежимо на вријеме
Зулума је било доста.
И нама ће са рамена
Русе главе покидати“.
У паници брзином се
Турска војска назад врати.
А Васово славно племе
Немањића, Српске крви,
Ђе се вјечно по јунаштву
Грабе ко ће бити први.
Уписаше Рајовиће
У то јато соколова,
Што се вјечно прославише
Преко сабље и олова.
|
