Када млађан кренух по свијету
као пчела по росном цвијету,
узех собом гусле јаворове
у туђини да ме разговоре,
па највише пјевам пјесму стару
о Милошу и Цару Лазару.
Но, у сваком друштву гдје сам доша’
нашао сам Вука и Милоша!
Ко разлику међу њих не види –
не умије ничег да се стиди.
Питају ме: "Одакле си доша'
и што стално причаш за Милоша,
а увијек задрхти ти рука
кад поменеш Бранковића Вука."
Ја од лозе Вукове нијесам,
али ћу вам рећи одакле сам:
Дошао сам из Југославије,
моме срцу земље најмилије.
А родом сам из Андријевице
из херојске мале варошице,
гдје се вазда рађају јунаци
црогорски људи и прваци.
То је мјесто крај зелена Лима,
ту је топло и љето и зима.
Иако је по простору мала,
никада се турском није звала.
Мало их је што се Богу моле,
ал' их ране све с Косова боле.
Кад год дођеш у Андријевицу
ракију ћеш попит' шљивовицу,
омезити шунке са тавана
у поноћи као у по дана.
Гостопримство стреми у висину –
отац тако препоручи сину.
|
