Црна Горо, мајко моја мила,
од тебе ме судба одвојила
али ја те видим из даљине
као соко са комске висине.
Гледам твоја брда и долине,
па изворе бистре и планине,
убаштицу гору и ријеку
да л' hy икад више у вијеку
погледати ту бистру ријеку,
напити се њене водне ледне,
нагледати омладине гледне.
Кол'ко ли је у те Краљске Баре,
к'о на примјер горе у Дрндаре,
пјевало се и пило се вина
код Данила сина Попадиј’на,
и рекло се - "Кад бих била фина
к'о Даница ћерка Попадиј'на,
ил' Даринка што прати Даницу
и што носи капу французицу".
Свуд куд тече вода Љубаштица
гледао сам са комских литица,
дивни људи сваки ка звијезда
они своја чуваше гнијезда,
док несреће свакојаке врсте
у то село уплетоше прсте,
те домове људске распрашише
и свијеће многе угасише.
О Рогаме и Љубане бане,
има л' ико да вам нађе мане,
осим неко љубоморан ко је –
за вас пјесме одавно се поје.
О вашему биљу љековиту
уз чувену воду Маргариту
и дивноме с Љубана јаблану –
једном ово ко убере цвјеће
никада га заборавит' неће.
Свак се разних успомена сјети,
ради многих суза ми полети.
Комски камен кад би мога' зборит'
да су многи оцрњени двори,
да је многа закукала мајка,
к'о на примјер Нововића Рајка,
Весковића и Мартиновића
и још многих људи и племића,
те се људи томе јаду чуде
како мога ово све да буде.
Свако мјесто своје име носи,
свако дјелом својим се поноси,
сваки дан је од ноћи топлији,
родитељ је дјеци најмилији.
Крв невина лудска проливена
не прашта се никад за времена,
наплатит' се мора од злотвора.
|
