С Трешњевика видјет’ од милине:
све около високе планине,
дивне шуме разнога дрвета,
сваке врсте, добра квалитета.
Штавна, Љубан, падине Рогама –
најљепша је Лиса међу вама.
Свуда њоме колима се иде
остале јој планине завиде.
Пространи јој зелени пашњаци
наоколо модри боровњаци.
Ово чудо надморске висине
пуно хладне воде са планине.
Дивни извор на зване Стрелице,
горњи катун испод Стражарице,
Газибара, вода Дмитровића
и Шлап ледни код Кубуровића.
Све у кругу пола километра
не пресуше ни једнога љета.
Еј, да ми је у Скандинавију
да ту воду понесем да пију –
не би боља требала ми плата,
то би било као рудник злата.
То је само са источне стране
и друга је без икакве мане.
Поширока планинска пространства
прелијепа природна богатства.
Сваког љета на Светог Илију,
к'о све наши људи што умију,
скупљају се у то љетњо доба
код чувена Јованова гроба.
Ту се стаче најљепше цвијеће
и коло се црногорско креће.
Свуд около пјесма одлијеже
сваког нека успомена веже.
Испод самог брда на помолу
у равници на Штирноме долу
природно је спортско игралиште
пажњу сваком пролазнику иште.
Са лијепог врха Стражарице
по албанске види се границе,
и виде се црногорске стране
кад без магле лијеп дан осване.
И Зуб бабин и Зекова глава
и Дурмитор та планина плава,
видиш Ловћен врхови му вире
бистар поглед до њега допире,
и висине видиш Виситора –
цијела се види Црна Гора.
Ту се чују читавога дана
глас свирале и пјесма чобана.
А за Париз они што су чули
журе на врх Ајфеловој кули,
но ту нема лијепога зрака,
љековитог биља, боровњака –
као Лиса од јутра до мрака.
Свуд је дивно куда сунце сија
ал' је мени Лиса најмилија.
|
