Још не свиће рујна зора,
Још не трепти лист са гора,
Не чује се глас славуја,
Зору да најави,
Зору да најави.
Не чује се ни зефира,
Нити свирке од пастира,
Тишина је, свуда влада.
Све живо почива,
Све живо почива.
Нека цвјета росно цвјеће,
Нек се кити с њим прољеће.
Ја га нећу више брати,
Јер није за мене,
Јер није за мене.
Ја га више нећу брати,
Јер га немам коме дати,
Којој сам га досад брао:
Земља је покрива,
Земља је покрива.
Свака травка у покоју,
Бар осјећа радост своју,
А од мене радост бјежи,
Далеко, далеко,
Далеко далеко.
|
