Ој Комови и све твоје,
Успомене чувај моје.
Успомене у камене,
Да се друштво сјети мене.
У високом комском крају,
Успомене нек остају.
Нек се сјете сеје миле,
На Комове кад су биле.
Ти ми, драги, оста дома,
А ја одо: испод Кома.
Ој, високи врх од Кома,
Поздрави ми драгу дома.
Нешто ми је омиљело,
Испод Кома једно село.
Завичај ме често зове,
У Коњухе под Комове.
|
