Лијепе л’ су Баре равне,
са врх чука погледане.
’Aoj , Баре, село мало,
Много л’ си ми јада дало.
Много л’ си ми јада дало
Дабогда се разгубало.
Ој, љубави моја стара,
Чекај мене на крај бара
па ћемо се разговара’.
Женићу се сасред Бара
Ако да’не мајка стара.
Казиват’ је нећу која,
До јесени биће моја.
|
